Dani teku i prolecu; casovi bespovratno beze; u munjevitom proticanju vremena svet se priblizava svome kraju. Nijedan dan ne dozvoljava drugom da ide sa njim uporedo, nijedan cas ne ceka drugi da bi leteli zajedno. Kao sto vodu ne mozemo zadrzati i zaustaviti prstima, tako je nezadrziv zivot rodjenog od zene.
Izvagan i izmeren je zivot svakog ko stupa u svet - on nema ni sredstava, ni mogucnosti da prestupi naznacene granice.
Bog je odredio meru zivota covekovog, i tu odredjenu meru, dani dele na delove. Svaki dan, za tebe - neprimetno, uzima svoj deo iz zivota tvoga. I svaki cas sa svojim delicem, nezadrzivo bezi putem svojim. Dani rasparcavaju zivot tvoj, casovi krnje zdanje njegovo, i ti zuris svome kraju, jer si dim.
Dani i casovi kao razbojnici i lopovi potkradaju te i otimaju, i nit zivota tvoga se postepeno tanji i skracuje. Dani predaju pogrebu zivot tvoj, casovi ga polazu u grob, i zajedno sa danima i casovima iscezava na zemlji zivot tvoj.
Zivot koji zivis danas, odlazi i odlece zajedno sa krajem tog istog dana, zato sto svaki dan ubira svoj deo iz tvog zivota, i sa njim odlazi. Svaki dan predaje smrti svoj deo, svaki cas stavlja u grob svoj udeo, i u brzom proticanju vremena oni odlaze, iscezavaju i obracaju se niusta.
Kako zurno teku dani, kako brzo prolece zivot, - njemu nije moguce zaustaviti se i stati na jednom mestu. Ako sunce stane na visini, i mesec bude zadrzan na putu svome, onda je moguce zaustaviti i vreme odredjeno za zivot tvoj, -moze da prestane da stremi kraju.
Milosrdni Bog nam daje ono sto molimo, ne radi molitve nase, vec nas hrani po Svojoj sopstvenoj milosti, jer nas je stvorio.
Sveprevazilazece Velicanstvo nam je darovalo Onog, koji se ne moze isprositi - Sina Svoga, koji se radi nas javio na zemlji, iako Ga mi nismo trazili; prineo je Sebe na zrtvu za nase spasenje.
Jer, ko je jos izmolio Oca da bi Sina Svoga predao na krsnu smrt? Ili, ko je umolio Sina da On umre za gresnike?
Kome je od pravednih doslo na pamet da prosi od Oca da On preda Svoga Sina za bezakonike?
Zaista, nikada niko nije cuo za takvo delo, ni na pamet nikome nije doslo ovo.
Otac je predao Sina Svoga na krsnu smrt - i smrcu Njegovom gresnici su zadobili zivot. A, ako je On dao ono sto Mu je najdragocenije, sta ce spreciti one koji ga mole, da od takvog covekoljupca dobiju sve sto im je potrebno?
Zato, molimo od Njega, jer On daje; otkrimo pred Njim zelje svoje, jer On nece odbaciti; molimo Ga, jer On na sve nacine zeli da udovolji nasim potrebama.
I po pravdi Svojoj On ceka, da bi molitva nasa predstala dverima Njegovim, i ovom molitvom pomirena bila Pravda sa svim gresnicima.
Ako bi blagost bez molitve prastala prestupe, narusila bi se pravda, i niko ne bi ni pomisljao na nju.
Covecanstvo bi se sve vise i vise predavalo bescascu, buduci da Sudija ne upotrebljava stap urazumljenja. Svako bi sa radoscu nastavljao da gresi, jer ga niko ne urazumljuje.
I tako blagost, za nas toliko korisna, obratila bi se u stetu, jer bi davala povod gresnicima da sve vise i vise uvecavaju broj svojih grehova.
A sada u svetu, i to sto pravda trazi kaznu jeste delo blagosti, jer se gresnik na taj nacin privodi u strah da bi prestao da gresi i dosao u srdacnu skrusenost, jer je sam na sebe navukao kaznu. I na taj nacin, gresnik za kratko vreme ostavlja nepravde svoje, i stara se da isprosi za sebe otpustenje grehova.
Ko Ti ne bi zablagodario, Gospode nas, jer je i pravda Tvoja blagost, i kazna je Tvoja za nas blagodat, jer vaistinu si blag prema svima.
Zezlom pravde smiravas Ti glavu gresnika koji grese sa bestidnim visokoumljem, i ne obracaju se bez posebnog podsticaja.
Kazna Tvoja, Gospode, sajedinjena sa milosrdjem, neka bude vaspitac nas. Desnica Tvoja neka nam pomogne da se okoristimo i kaznom Tvojom.
Sve je isto kod mene, dokle tako?...
Obrati, jer evo kraja (4, 56)
Evo, odasvud sabiram pomisli svoje i ne uspevam, jer u meni su tvoritelji tih strasti. Jos se nisam oslobodio od dejstva lukavih duhova na mene, koji ce me zadrzavati na vazdusnom putu. Jos nisam poznao tezinu mnostva grehova mojih. Potapajuci me u greh, oni ubiraju plodove u mojoj ploti.
Hocu li se jos dugo opijati bez vina, i ne starati se o svome, kao da je tudje? Kao lukavi rob protiv svoga gospodara, kao da ce neko drugi od toga otrpeti stetu, - ne pratim sebe, i svakodnevno gnevim Tvoje dugotrpljenje. Pred ocima mi je zlo moje. Ti sve to dugo trpis, po velikoj blagosti Svojoj.
Daruj mi, Gospode, lek za obracenje, da bih se iscelio od svega loseg u meni. Daruj mi da stupim na popriste uzdrzanja; daruj mi da u srdacnoj skrusenosti prodjem sve dane zivota moga; prosveti pomracene oci uma moga, da bih sa usrdjem pozurio da stupim na put koji vodi u vinograd Tvoj.
Vreme zivota moga je pri kraju, jer provedeno je bilo u sujeti i sramnim pomislima. Vreme zivota moga dostiglo je vec jedanaesti cas. Upravi, Gospode, ladju sa imetkom mojim, i daruj urazumljenje nemocnome trgovcu da bih okoncao trgovinu svoju dok jos za mene ima vremena. Jer nastao je cas razlucenja, - on je pred ocima mojim, - i ja se bezmerno bojim, uvidjajuci bedu svoju.
Ne vredi kriti se, - Bog sve vidi.
Bolje pozuri da se umijes, dok je jos vremena (4, 388)
Gresim i skrivam se, da me nijedan covek ne bi video, ali Gospod vidi kada cinim zlo!
Ako me vidi covek, stidim se, no Boga se ne stidim. Postedi i pomiluj nas, Sudijo i Vladaru sudija! Ako se covek obraca, bilo rano ili kasno, Ti ga primas.
Sta da cinim sa gresima svojim? Ne znam; -ne vidi um moj, cime bi umio i ocistio sebe. Ako pomislim da se umijem vodama, mala su za mene mora, a reke nedovoljne da bi me ocistile. Ako umijem sebe Krvlju i vodom iz rebra Sina Bozijeg, ocisticu se i izlice se na mene milost.
Trepti, gresnice, od nadolazeceg Suda, - sa tugom i suzama pribegni pokajanju. Dok se jos molitva prima, moli se ovde, da bi primljen bio tamo. Moli se dok nije dosla, i odvukla dusu tvoju smrt, - tada je uzaludna svaka molitva i moljenje, tada su beskorisne i suze.
Ka Bogorodici - iako sam necist;
primi molitvu, daruj pokajanje i na Sudu zastiti (4, 95)
Sveopevana i sveblaga Vladicice, istocnice milosrdja, bezdno covekoljublja! Iako necist i odan preljubotvornom i meteznom svetu, nemaran i u mislima i u delima i namerama, koji bludno provodim zivot svoj; no Ti, kao cadoljubiva i sastradalna Mater Bozija, ne uzgnusaj se mene gresnog i bludnog, vec mi izadji u susret, primi moljenje koje Ti prinose pogana usta moja, i Tvojim blagoprijatnim i sveblagim molitvama, milostivim ucini meni Sudiju.
Otvori mi milosrdje covekoljubivog Sina Tvog, i umoli ga da previdi grehopade moje, upravi pomisli moje ka pokajanju, pokazi me iskusnim tvoriteljem zapovesti Njegovih, ne dopusti da postanem hranom upropastitelja dusa - djavola; zastupnistvom Tvojim obnovi mene ostarelog u mnostvu grehova, ispravi ovestali zivot moj, da bih imajuci Tebe, Preblagu, za zastupnicu, bez straha mogao predstati Sudiji, i izbeci strasna mucenja. Zauzimanjem Tvojim ucini me naslednikom slave, umoljavajuci Tvorca mojega da je i ja zadobijem.
Tesko onome ko prebiva u gresima, i ne zna za vreme pokajanja, jer ce se tamo raskajati, i bez koristi oplakivati grehe svoje u vekove.
Tesko onome ko govori: «Sada cu se odati telesnoj nasladi, a u starosti cu se pokajati", jer ce ga iznenadno, kao mreza pokriti smrt, i nada ce njegova propasti.
Tesko onome ko slobodno gresi sa namerom da se ujutru pokaje, jer ne zna sta ce izroditi sledeci dan i predstojeca noc.
Tesko onome ko znajuci sta je dobro, pruza ruku lukavome, jer ce ga u dan ishoda uzeti zli andjeli.
Tesko onome ko svojim lukavim delima spotice bliznjeg, jer ce u Dan Suda dati odgovor za sve cime je sablaznio druge svojim lukavim obicajima.
Tesko onome ko se odrekao sveta, a opet se drzi svetskog nacina razmisljanja, jer se na njega odnosi prica o onome koji se uhvatio rala, i osvrce se nazad.
Tesko onome ko sledi zelje tela, i prenebregava staranje o dusi svojoj, jer ce se zivot njegov i nada njegova rasuti po zemlji.
Tesko onome ko se svom snagom svojom ne trudi da pripremi sebe ovde, kako bi dao opravdanje tamo.
Neka je blagosloven milostivi Tvorac i Iskupitelj (5, 69)
Blagosloven neka je Blagi i Milostivi, koji se raduje nama kada prinosimo pokajanje i, bez prekora, radosno nas prima po ljubavi Svojoj.
Blagosloven neka je Blagi, u koga je dver otvorena da bi dobri kroz nju usli; koji ni zlima koji se obracaju, ne zatvara dveri blagosti Svoje.
Blagosloven neka je Onaj koji svima daruje sredstva da naslede Carstvo nebesko: pravednici - dobrim delima, a gresnici - pokajanjem.
Blagosloven je Onaj koji je za gresnike predao Sebe na smrt i porugu, i pretrpeo sramotu da bi gresnima darovao zivot.
Blagosloven neka je Onaj koji nas je stvorio po milosrdju Svome, sisao da bi nas Krstom spasao, i koji ce opet doci da bi nas vaskrsao u veliki Dan dolaska Svoga.
Udostoj i mene, Blagi, da po dobroti Tvojoj vidim milost Tvoju u Dan Suda, i zajedno sa pravednima zapevam hvalu Tebi u vekove vekova.
Blazeni su oni koji su zavoleli Boga, i iz ljubavi prema Njemu ostavljaju sve zemaljsko.
Blazeni su oni koji placu dan i noc, jer ce se izbaviti od buduceg gneva.
Blazeni su oni koji dobrovoljno smiravaju sami sebe, jer ce biti uzviseni.
Blazeni su uzdrzljivi, jer ih cekaju rajske radosti.
Blazeni su oni koji iznuravaju telo svoje bdenjem i podvizima, jer im je pripremljeno rajsko veselje.
Blazeni su oni koji su ocistili sebe od lukavih pomisli, jer u njima obitava Duh Sveti.
Blazeni su oni koji ljube Boga od sve duse, vise od celog sveta, jer ce biti priznati za prijatelje Hristove.
Blazeni su oni koji su dobrovoljno poneli krst svoj, i delatno sleduju Hristu, jer ce dostici gornji Jerusalim.
Blazeni su oni koji su opasali bedra svoja istinom, i svetiljke svoje imaju spremne, cekajuci nebeskog Zenika, jer ce s Njim carevati u Carstvu nebeskom.
Blazeni su oni koji su stekli umne oci, i nedremivo ih usmeravaju u sozercanje buducih blaga, jer ce ih takvi naslediti.
Blazen je onaj ko neprestano pred ocima ima Dan Suda, i stara se da se tada pokaze blagougodnim Bogu.
Blazen je onaj ko je postao pobednik plotskih zadovoljstava, jer ce u poslednji Dan ispitivanja steci smelost.
Blazen je onaj ko je plakao na zemlji Boga radi, jer ce plodovi njegovi roditi na nebu.
Dusa govori: «U gostoprimnici tela ziveh, i Domacin posla po mene; ne mogu vise ostati u njemu dole, jer me poslanik tera: «Izlazi iz doma svoga, ostavi to obitaliste." Ostaj, dakle, telo, u miru - privremeno staniste moje, i neka te sa radoscu ugledam u dan Vaskrsenja."
Zurno dodjose da me uzmu, a ja ni znao nisam; poslan za mene, vec je pred /vratima/, a ja to i ne osetih. Izbavi me, Gospode nas, od one osude kojoj je dopao djavo, nenavisnik neporocnih sinova Tvojih, i sa Svetima Tvojima uvedi me u Carstvo, da bih uznosio hvalu i proslavljao Tebe, zajedno sa njima.
Dusa govori telu: «Kako je gorka casa koju za tebe rastvara smrt! Kako je strasno ovo vreme i tezak cas ispitivanja! Ostaj u miru, prijatno staniste u kome sam boravila, dok je ugodno bilo Gospodu."
Kakva ce skorb ispuniti srca gresnika u taj cas, kada Sudija - Hristos sedne na strasni presto Svoj; sva pokoljenja predstace Njemu, i otkrice se sve tajne srca! Strasan Sud, Strasni Sudija, strasan je ovaj cas!...
Blazen je onaj koga tada pokrije blagost Tvoja, Gospode.
Tebe, Sine Boziji, primih u sebe za poputninu, i kada ogladneh, nasitih se Tobom, Spasitelju sveta.
Neka bezi oganj od udova mojih; neka ga odagna miris Tela i Krvi Tvoje; krstenje neka bude za mene nepotopiva ladja. Tebe, Gospode nas, neka ugledam tamo u dan Vaskrsenja.
Kome da pribegnem?
Spasi me Imena radi Svoga (4, 154)
Tesko meni, obremenjenom gresima besprimernim! Od peska morskoga brojnija su pregresenja moja, i ja iznemogavam od njih kao od mnogih okova zeleznih, jer nema u meni smelosti da pogledam i vidim visinu nebesku.
Kome da pribegnem, osim Tebi, Covekoljupce? Pomiluj me, Boze, po velikoj milosti Tvojoj, i po mnostvu milosrdja Tvoga ocisti bezakonje moje.
K Tebi pribegavam, po velikoj blagosti Tvojoj i po milosrdju Tvome.
Tebe sam prognevio, Tebi i pribegavam, radi velike nezlopamtivosti Tvoje.
Tebe sam ozalostio, Tebi i pribegoh, po velikom covekoljublju Tvome, molim i vapim: «Odvrati lice Tvoje od grehova mojih, i sva bezakonja moja ocisti. Srce cisto sagradi u meni, Boze, i duh prav obnovi u utrobi mojoj!"
Nema u meni nicega dobrog sto bih mogao prineti Tebi, ni dobrog dela, ni srce cisto; ali nadajuci se na milost Tvoju bacam sebe samog /preda Te/, da bi me Ti doveo u skrusenost i postojanost ispunjavanja zapovesti Tvojih, i da vise ne padam u grehe sa takvom lakocom, da bih od sada sluzio Tebi u poboznosti i pravdi u sve dane zivota svoga.
Svilena
Sfinga
stankica
Sfinga
