09.04.2004., utorak
Jedva sam dočekala da dođem u školu i zadala sam si da ću ga ščepati pa makar mi to bilo posljednje u životu. Čim sam ga spazila, mahnula sam mu rukom, no on je pobjegao u WC, a kad je zvonilo sjeo je u posljednju klupu. Nakon sata sam doslovce potrčala za njime i stala sam mu na tenisicu. Pogledao me kao u panici, podsjećao me na miša u mišolovci. Iz predatora koji ga proganja ponovo sam se pretvorila u milu djevojku i zacvrkutala drhtavim glasom: „Zašto bježiš od mene, daj razgovaraj sa mnom!“. On je rekao „budem“, ja sam pustila tenisicu i onda je potrčao i opet mi pobjegao. Nisam mogla vjerovati. Profesorica Šimić je valjda sve to vidjela na hodniku i potapšala me po ramenu dijeleći mi savjet. Rekla je da su muškarci kao zečevi, da ću se toga još nagledati u životu, ovo je bila tek jedna verzija bijega zeke u šumu. Nisam znala da li da joj išta kažem ili da šutim, nisam očekivala da mi se neka profa miješa u ljubavni život.
Pomislila sam da sam ispala agresivna, a nisam inače takva, barem ne bez razloga. Jelena i Marko su sve to vidjeli i uglavnom se cerekali. Marko mi je na odlasku iz škole šapnuo „Da mene tako stisneš, bio bih zauvijek tvoj mala“.
Trebao mi je nečiji savjet, više nisam mogla računati na Jelenu, a Marko me izluđivao. Otišla sam na Internet na forum, postavila pitanje i čekala savjet. Te mi je večeri njih nekoliko dalo svoju sliku događaja. Od svih njih zapeo mi je za oko jedan odgovor. „Milo dijete“ mi je napisalo: „Gimnazijalko s ljubavnim problemom! Meni se ovako od oka čini sljedeće. Tvoja prijateljica Jelena tebi zapravo nije prijateljica jer te cijelo vrijeme potkopava. Mislim da je ona umiješana u sve ovo. Ona poruka koja je stigla dok ste bili u kinu je njezina, ona mu je nešto stavila u uho. To se čini savršeno logično. Moguće je da su Jelena i Marko zajedno osmislili kako da razdvoje tebe i Luku budući da Marko očito pikira na tebe. Savjetovao bih ti da pritisneš njih dvoje i uvjeriš se u ovo što ti govorim, a Luki pošalji poruku u kojoj ćeš mu napisati da je u pitanju bila teorija zavjere. Javi mi što se događa, sad sam baš znatiželjan!“
Ostala sam paf, još malo gruntala i onda poslala Jeleni i Marku poruku da se ispričavam zbog svog ponašanja prema njima posljednjih dana, da je to sve zbog PMS-a, da ću ubuduće piti tablete za smanjenje tegoba pa ću valjda biti bolja osoba. Pozvala sam ih na kavu prije škole u naš omiljeni kafić „Kaj ba ima?“. Rekli su doći, s time da nisu znali da sam ih pozvala oboje.
10.04.2004., srijeda
Ujutro sam ustala i jedva dočekala da dođem na red za kupaonu jer je tata ondje bio sat i pol otkako sam ustala. Ne radi, no važno da zauzima kupaonu onima koji nekamo idu. Seka je uletjela odmah nakon njega i to je opravdala time što je starija od mene. Ona je bila u kupaoni 45 minuta (i onda netko kaže da su žene u kupaoni duže nego muškarci!) i nakon toga izjurila van iz stana. Taman sam se stigla spremiti i bilo je vrijeme za kavu. Za kavu sam se sredila tako da mi se Jelena nema zašto rugati da sam nesređena, no sredila sam se po svojim mjerilima a ne njezinima. Za nju je sređenost kad obuješ štikle i nešto seksi, a za mene je kad si izgledam privlačno, makar bila i u martama i trapkama. Uostalom, važnije je zračiti pozitivno nego biti ulickan a trul iznutra, što se itekako vidi na van.
Stigla sam ranije kako se ne bi desilo da se oni sretnu prije nego što ih vidim, pa da vidim i njihove face. Prvi je došao Marko, a Jelena je zakasnila 10 minuta. Marko mi se odmah počeo upucavati i nabacio je neku spiku tipa „Mačak, kak mi dobro izgledaš“. Kad je ušla Jelena, malo se uozbiljio, a ona je izgledala kao da je progutala metlu i pogledala ga je upitno. Ali tako je bilo samo u prvom trenu. Nakon par sekundi je promijenila izraz lica i ništa se više nije moglo odčitati. Glasno je komentirala: „O, pa to je pravi skup!“
Naručili smo kavu, a onda sam počela: „Jelena, dušo, izgledaš kao da si pojela trulu kokoš ili je to možda samo kriva nijansa pudera?“. Marko se zacerekao, a Jelena se zajapurila i upitala zar sam je pozvala da zaj... Onda sam pogledala Marka i rekla mu: „A tebi napaljenko sigurno nije lako samo gledati i ručno baratati, dok ti svakakve želje prolaze glavom!“. Nije ni trepnuo, samo se cerekao i čekao. Nakon toga oboma sam rekla da sam otkrila njihovu igru i nemamo više o čemu razgovarati, jadni su i više nismo prijatelji. Nisu ništa rekli, što me malo začudilo. Čak niti pokretom lica nisu pokazali da su iznenađeni. Razišli smo se. Kasnije u školi nismo razgovarali. Osjećala sam donekle grižnju savjesti zbog toga što sam bila onako gruba i direktna, što sam ih i ismijala, no činilo mi se da to zaslužuju. Luki sam za vrijeme nastave poslala sms da su nas lažni prijatelji željeli razdvojiti, no da sam ih razotkrila i želim o tome razgovarati s njime. Nisam dobila odgovor i nakon nastave je nestao. To zaista ne razumijem! Sve mu napišem, a on mi ne želi dati niti priliku da razgovaramo. To me boli, ali i odbija od njega. Napisala sam sve to „Milom djetetu“, a ono je odgovorilo: „Dobro si postupila, pokazala si im da te ne mogu vući za nos! A Luka ti je očito papak, kao i većina dečki, moram priznati iako sam i ja dečko, nema hrabrosti suočiti se s tobom pa radije bježi Ako ti se da, pričekaj da se malo sabere, a ako ne, idi dalje, cura si sa stavom, a to se traži!“
11.4.2004., četvrtak
Tata je kuhao ručak. Skuhao je fileke i očekivao da mi to jedemo. Seka i ja smo pobjegle iz stana čim se počeo iz kuhinje širiti taj opaki miris. Tata je bio zbunjen, vikao je za nama: „Ej, vidi njih u điru, a ručak?!“, a mi smo rekle da imamo školu ranije i da ionako nismo ljubiteljice fileka. To je bilo najblaže rečeno. Žalile smo mamu kad dođe doma gladna i otkrije što je čeka na stolu. Bila sam čula od jedne cure da u Zagrebu ima dućan sa zdravim sendvičima koji drži neka žena koja na Žumberku ili gdje već uzgaja zdravu hranu. Trknula sam tamo i ostala razočarana jer je to za mene očito prezdravo! Odlučila sma ipak pojesti normalan sendvič, samo u biopecivu ili bar s nekakvim sjemenkama. Obišla sam par dućana dok nisam napokon našla. Većina ih radi s najobičnijim bijelim pecivom koje mi se gadi, tek neki drže nekakv izbor peciva za sendvič.
Danas pišemo kontrolni iz fizike. Inače sam uvijek prepisivala od Marka, a sad više toga nema. Napisala sam kako sam znala. Luka je ponovo nestao tajanstveno, nije išao doma. Odlučila sam ga slijediti pa da vidim kamo to ide. Išao je do Štrosa, jedva sam se uspela onim silnim stubama! I gore se desilo nešto strašno. Vidjela sam ga s drugom! Našao se s nekom curom koju ne poznajem, ne ide u našu školu. Bacila mu se oko vrata i nije se skidala bar 5 minuta. Čula sam kako joj govori koliko je sretan što mu se vratila nakon prekida a onda su odšetali. Nisam ih dalje pratila, sve mi je bilo jasno. Samo mi nije jasno kakve veze sad sa svime ovime imaju Jelena i Luka. Što ako onu poruku nije bila poslala Jelena, nego je to bila poruka od ove cure? Što ako su Luka i ona bili hodali ljetos ili jesenas i onda bili prekinuli pa su se sad pomirili i to je taman bila ta poruka koja je stigla kad smo bili u kinu? A onaj njegov komentar o Marku? Kukavica je, tako me se htio riješiti, oprati ruke, nametnuti mi osjećaj krivnje ili me čak gurnuti u Markovo naručje. Imala je pravo Šimićka, ipak je ona iskusna ženska, on je zeko koji bježi u šumu! Žao mi je što sam bila tako bezobrazna prema Jeleni i Marku! Zezali su me kao što i ja njih zezam. Ma ja njih zezam i više nego oni mene! Pikamo se, no ne mislimo ništa loše. Odlučila sam ispričati im se, ali ovaj put zaozbač.
12.04.2004., petak
Nakon nastave sam zaustavila Jelenu i Marka i ispričala im se. Čak sam bila i zaplakala, baš me grizla savjest. Sve sam im ispričala što se događa, što sam bila mislila... Nisam očekivala da će imati toliko razumijevanja. Zagrlili su me i oboje priznali da su i oni često neotesani i bahati, ali da ne misle loše. Otišli smo na kavu i na kraju se smijali svemu. Sutra idemo u Maksimir na biciklima.
(kraj)
02.03.2004., utorak
O, moj božanstveni Luka! Nisam sigurna voli li me. Kad bih barem saznala! Ove smo se godine fakat skompali. U školi stalno pričamo o glazbi. Obećao mi je spržiti neke CD-e grupe «Pink Floyd». Obožavam ga! Po noći ne mogu spavati zbog njega, pa patim kad mi je škola prije podne; dolazim s podočnjacima, imam osjećaj da drugi bulje u njih i znaju otkud mi. Koma! Jelena me zeza da sam zombi! Skužila je i prije nego što sam joj stigla reći da mi se sviđa Luka, pa uživa u bockanju. Kaže ona tako: «Tanka je linija između prijateljstva i ljubavi, jel'da, Ketty?!» I još ne bi bilo strašno to što je rekla, da to nije čuo i Marko, Lukin frend iz klupe. Marko me pogledao, na što sam pocrvenjela, a on se nasmijao i rekao da sam dražesno rumena! Jelena kaže neka uzmem frika koji mi se upucava, da je bolje vrabac u ruci nego golub na grani, a ja joj govorim da mi se Marko ne upucava, da me on samo voli zezati.
Ne znam kaj ću s Lukom, da li da ga pozovem doma, pa da slušamo CD-e ili u kino? A kako kad me sram i što ako me odbije?! Ne bih se više nikad mogla pojaviti u školi, preostalo bi mi jedino to da se preselim tetki u Australiju, na drugi kraj svijeta!
03.03.2004., srijeda
Ja sam najsretnija cura u Zagrebu! Ma što Zagrebu, na svijetu! Luka me cijeli dan nasmijavao i pričao neke smiješne viceve, pratio me do Trga i čekao sa mnom tramvaj, a kao šećer na kraju, rekao je da bi ovaj vikend htio pogledati neki novi film koji dolazi u kino, nisam zapamtila naziv, samo sam slušala zvuk tih medenih riječi: «Ketty, ideš sa mnom u subotu u kino?».
Kad sam došla doma, pustila sam mjuzu do kraja i derala se iz petnih žila: «Da ti dam, da ti dam, plamen od ljubavi…»
Mislila sam da sam sama doma i pjevala sam iz sveg glasa, a onda su se otvorila vrata kupaone i izašao je tata! Prvo se izderao: «Ajme, ča je ovo, Gospe moja, kakav je to đavo?!» (tata je Dalmoš), a kad sam ugasila mjuzu i zbunjeno se ispričala jer sam mislila da je on na poslu i da sam sama, rekao je: «Ode firma u p. m.!Svi smo dobili otkaz!». Poslije je došla mama i tata se zatvorio s njome u kuhinju. Prvo je tata urlao da mu je svega dosta, tih kretena koji su doveli firmu pred stečaj, a onda su rezali povrće za salatu i pozvali seku i mene na ručak. Objasnili su nam da ćemo se sad morati malo stisnuti dok tata ne dobije novi posao. Tata je gledao u stol. Shvaćam ga, nije lako nakon dvadeset godina rada naći se na burzi.
04.03.2004., četvrtak
Rekla sam Jeleni da idem u subotu u kino s Lukom. Prvo me pitala što ću obući. Rekla sam joj da to nije bitno jer me on već vidio u svakakvim izdanjima, a normalno da se neću obući kao zadnji klošar. Onda me upozorila neka se obavezno našminkam i operem kosu, da dečki ne vole nesređene cure. Uvrijedila me. Izderala sam se da što ona misli o meni, da sam ja neka neugledna cura koja ne drži do sebe, zar joj tako izgledam. Na to se ona naljutila i rekla da mi samo želi dobro, a ja se ponašam kao nezrelo derište. Tad sam stvarno pukla i rekla sam joj da gle tko mi to govori i da je ona isfrustrirana glupača koja frajere lovi na idiotski način. Okrenula sam se i otišla. Kako sam odjurila, sudarila sam se s Markom. Rekao je: «Ops! Skoro sam te poljubio u čelo!», a ja sam mu onako živčana dobacila: «Mrš, debilu!». Tek nakon tri minute skužila sam što sam mu rekla i da sam bila fakat bezobrazna. Odlučila sam mu se ispričati kad ga vidim sljedeći put.
Jelena me naživcirala jer ispada kao da se ne znam srediti za izlazak, a to nije istina. Niti u školu ne dolazim tako neuredna kako me Jelena upozorila da ne odem na spoj. Doma sam našla starog kako leži na kauču i gleda TV. To me već počinje lagano živcirati, to što je stalno doma. I što je još gore, stalno me ispituje kamo idem, s kime, kad ću se vratiti, što imam za zadaću… Kao da mi je deset godina!
Umjesto da budem sretna jer idem u subotu na spoj, oni su me svi toliko naživcirali da sad ne mogu uživati u spremanju i maštanju.
05.03.2004.,petak
Dogovorila sam se s Lukom za detalje kad ćemo se naći i gdje. Nalazimo se na Cvjetnom trgu u 18 h. Jedva čekam! Odlučila sam obojiti kosu u plavo. Kupila sam boju, a seka će mi je staviti na kosu. Seka ide u frizersku školu i bit će joj to dobra praksa. Pa ne može fulati, nadam se! Jelena cijeli dan nije pričala sa mnom, a to mi uopće nije nedostajalo jer se jučer ponijela baš kao krava. Nego, htjela sam se ispričati Marku, no niti on nije htio pričati sa mnom. Pokušavala sam par puta u školi, no on me izbjegavao. Tek sam ga na izlasku iz škole uspjela uloviti i reći mu: «Marko, u vezi onog jučer…», a on je tužno rekao: «Dobro ako ti tako misliš o meni» i ubrzao je korak. Mogla sam potrčati za njime i objasniti mu, no nekako sam izgubila volju.
Pisali smo kontrolni iz matematike. Opet ću dobiti jedan. Znam da to i nije bilo tako teško, ali što kad se meni ne da sjediti svaki dan po par sati i vježbati zadatke! Radije slušam muziku i gledam filmove.
06.03.2004., subota
Umjesto da budem plavuša, seka me učinila narančastom! Sad izgledam kao klaun. Seka me tješi da uz dosta šminke mogu učiniti svoju novu boju kose baš lijepom. Plakala sam sat vremena i već htjela poslati Luki poruku da ne mogu u kino, da mi je seka promijenila identitet, a onda me mama uvjerila uopće ne izgledam tako loše i da uz dobru frizuru mogu izgledati baš kul.
Tata me pitao kamo se to ja spremam, a ja mu nisam htjela reći da idem van s nekim dečkom, pa sam slagala da idem s Jelenom. Čini se da mi je povjerovao.
Spremila sam se i u šest se nacrtala pred kinom «Zagreb». Luka je začas došao, nasmiješio se kako samo on zna i sve je bilo bajno. Nije odmah primijetio moju promjenu boje kose, pa je tek nakon pet minuta pitao što mi je to bilo s kosom. Odgovorila sam mu da sam je bojala. On je rekao «aha» i otišli smo kupiti karte. Stigla mu je neka poruka, nakon koje se nekako uozbiljio. Nisam obraćala pažnju na to. Pitala sam ga sviđa li mu se moja nova boja kose, a on je samo rekao da je dobro.
U kinu je sjedio nekako ukočeno i ništa nije komentirao. Nakon kina smo otišli na sladoled. Gledao me nekako oprezno i bio je puno zatvoreniji nego inače. Pomislila sam da je za sve kriva moja nova boja kose- klaunovski narančasta.
Otpratio me do tramvajske stanice i čekao sa mnom tramvaj. Kad mi je došao tramvaj, primio je moju ruku i rekao da je bilo O.K. Zbunio me. Rekla sam mu da je i meni bilo O.K. i ušla sam u tramvaj. Nemam pojma što mu je to značilo, kaj će biti s nama.
07.03.2004., nedjelja
Poslala sam Luki poruku. Nešto bez veze, kao što radi. Odgovorio je tek predvečer da je bio na tekmi i da sad piše zadaću iz matke. Nije me pitao što ja radim. Znači li to da mu nije stalo do mene i da je naš izlazak bio promašaj??? Ne! Pa ja ga volim! Seka me pitala kako je bilo. Sve sam joj ispričala. Ona misli da Luka nije dečko za mene, da se ponio kao šmokljan. Branila sam ga da nije on takav, da je možda samo sramežljiv i možda ga je neka cura prije mene povrijedila, pa je zato sad oprezan. Seka kaže da su to samo izgovori. Što ako je u pravu, ako se bolje razumije u ljubav nego u bojenje kose?!
08.03.2004., ponedjeljak
Dan je očajno loš! Dođe mi da vrištim! Jelena se i dalje duri, a ona je kriva za svađu, ne ja. Luka mi je rekao samo «bok» i nestao nekamo niz hodnik. Cijeli ga odmor nema, samo kako ne bi morao pričati sa mnom. Uspjela sam ga zaustaviti prije nego što je zbrisao kući. Pitala sam ga za CD-e koje mi je obećao spržiti. Rekao je da bude ovih dana i onda je odjurio. Tako sam nesretna! Vidjela sam Marka i htjela ga pitati za savjet u vezi Luke. On je samo tužno rekao: «Znam ja što ti misliš o meni, pa zašto onda pitaš DEBILA za savjet?» i zbrisao je.
Poslala sam mu poruku da je ono bilo u ljutnji i da ga stvarno trebam, pa ako može doći u park. Odgovorio je nakon pet minuta da će doći. I tako je došao, nasmiješio se i pitao što me to muči osim matke. Uspio me nasmijati. Ispričala sam mu što je bilo s Lukom i sa mnom i pitala sam ga što on misli o tome. Uozbiljio se i rekao da samo Luka zna što se događa u njegovoj glavi, a da on osobno misli da je Luka u najmanju ruku zbunjen, a u najgorem slučaju ga ne zanimam. Pitala sam ga zašto me onda ovaj uopće pozvao van, da je on kriv. Marko je rekao da ne zna i neka se ne uvrijedim, ali on misli da je Luka ponekad idiot. Dodao je da mi on to ne bi učinio nakon što bismo izašli van. Pogledala sam ga i on se zacrvenio! Onda je brzo ustao i rekao da mora ići, mora još nešto obaviti. I tad sam shvatila, pa ja se njemu sviđam! A on meni? Može li zamijeniti Luku u mome srcu? I to me kopkalo, želim li ga za frenda ili za nešto više? Navečer nisam mogla spavati i odlučila sam poslati poruku Luki i pitati ga zašto se tako ponaša prema meni, da mi je to nejasno. Odgovorio je: «Izašla si sa mnom van iz sažaljenja, a sviđa ti se Marko! Mislim da sam ja taj koji bi trebao biti uvrijeđen, a ne ti!»
Takav odgovor nisam očekivala. Pitala sam ga otkud mu to, a on je već isključio mobitel. Što mi se to događa???
Ervin
Sanna
jasminka
