Postavi kao početnu stranicu - Dodaj u favorites
 
Vi ste na: Naslovnica foruma  •  Duhovnosti i molitva  •  Prolog
Duhovnosti i molitva

Prakticiranje duhovnosti i duhovna svjedočanstva
Moderatori: fiore
Tema: 423
Poruka: 16365		 Najnovija tema: Tko sam ja
Aktualna tema: Online molitva krunice
Zadnja poruka: majcin mir, četvrtak 9.9.2010. u 21:57
Naslov teme:
Prolog
Autor teme: vedran82  •  Broj odgovora: 351  •  Broj pregleda: 11657
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
Otvori novu temu      Odgovori na temu      Prati ovu temu
vedran82
M 27 god.,
Van Hrvatske
Član od 30.06.2009.
Pošalji poruku
Poruka: 1619 (građanin foruma)
Status: moderator
Napisano: srijeda, 21.7.2010 u 7:26
Tema: Prolog

08. Jul

1. Sv. vel. muč. Prokopije. Rođen u Jerusalimu odoca hrišćanina i majke neznaboške. Najpre mu beše ime Neanije. Po smrti očevoj majka vaspita sina potpuno u duhu rimskog idolopoklonstva. Kad odraste Neanije, vide ga jednom car Dioklecijan i odmah ga toliko zavoli da ga uze u svoj dvor na vojničku službu. Kada ovaj zločestivi car poče goniti hrišćane, on odredi Neanija da s jednim odredom vojske ide u Aleksandriju i zatre tamo hrišćane. No na tom putu desi se Neaniju nešto slično kao negda i Savlu. Utreći čas noći bi jak zemljotres i u tom javi mu se Gospod i ču se glas: „Neanije, kamo ideš, i na koga ustaješ?" u velikom strahu upita Neanije: „ko si ti, Gospode? Ne mogu da tepoznam." U tom se pokaza u vazduhu presvetao krst, kao od kristala, i od krsta dođe glas: „Ja sam Isus raspeti Sin Božji". I još mu Gospod reče: „ovim znamenjem koje si video pobeđuj neprijatelje svoje, i mir moj biće s tobom". Taj doživljaj potpuno je obrnuo i promenio život vojvode Neanija. On dade napraviti onakav krst kakav je video, i mesto da pođe protiv hrišćana on krete s vojskom protiv Agarjana, koji udarahu na Jerusalim. Kao pobedilac on uđe u Jerusalim i objavi majci da je on hrišćanin. Izveden pred sudiju, on skide sa sebe pojas vojvodski i mač, i baci pred sudiju, pokazavši time, da je on samo vojnik Hrista Cara. Posle velikih mučenja bačen u tamnicu, gde mu se javi opet Gospod Hristos, koji ga i krsti i nadede mu ime Prokopije. Jednog dana dođoše mu na tamnički prozor 12 žena i rekoše mu: „i mi smo sluškinje Hristove." Optužene za ovo one behu bačene u istu tamnicu, gde ih sv. Prokopije učaše veri Hristovoj a naročito tome kako će primiti venac mučenički. Zato se u činu venčanja bračnih pominje sv. Prokopije, pored bogovenčanog cara Konstantina i Jelene. Tih 12 žena biše po tom strašno mučene. Gledajući njihove muke i hrabrost majka Prokopijeva takođe poverova u Hrista, te svih 13 budu pogubljene. Kada sv. Prokopije bi izveden na gubilište on diže ruke prema istoku i pomoli se Bogu za sve bedne i nevoljne, sirote i udove, a naročito za Crkvu svetu, da uzraste i rasprostre se i da Pravoslavlje sija do skončanja vremena. I bi mu s neba javljeno da je uslišana molitva njegova, posle čega on radosno prostre glavu svoju pod mač, i ode Gospodu svome u večnu radost. Česno postrada sv. Prokopije u Kesariji Palestinskoj i uvenča se vencem besmrtne slave 8. jula 303 god.

2. Sv. Prokopije Jurodivi. Ustjužski čudotvorac, †1303. Poreklom Varjag a zanimanjem trgovac. Došavši u Novgorod trgovačkim poslom on se udivi krasoti Pravoslavlja i primi veru pravoslavnu. Poželi da bude savršen hrišćanin, zbog čega razdade siromasima sve svoje imanje, i poče se vežbati u svima ostalim vrlinama. Pravio se lud, da ga ljudi ne bi hvalili, no prozirao u srca i sudbine ljudi kao i u prirodne događaje, koji su se po tom zaista i dogodili. Svojom plačnom molitvom pred ikonom Bogorodice odvratio užasnu tuču od grada Ustjuga i tako priveo grešni grad k pokajanju. Telo mu je nađeno na ulici mrtvo i snegom pokriveno. Nad čudotvornim moštima sazidan hram.

3. Prep. Teofil mirotočivi. Rodom iz Makedonije, iz sela Ziki. Čovek vrlo učen i veliki podvižnik. Po porudžbini Carigradskog patrijarha Nifonta putovao u Aleksandriju, da ispita, istina li je, da je patrijarh Joakim pokrenuo goru i ispio otrov bez povrede, nagnan na ovo od jevreja i muslimana. Uverivši se u istinitost ovih čudesa Teofil se vrati u Sv. Goru, gde se podvizavao, najpre u Vatopedu, pa u Iveru, i najzad u keliji sv. Vasilija blizu Kareje. Ponudu da se primi za arhiepiskopa Solunskog ovaj sveti čovek odbije. Dubokim bezmolvijem, bogomislijem i srdačnom molitvom uspeo da očisti um svoj od svih strastnih pomisli, tako da je postao čisti sasud Duha Svetoga u kome je živeo Hristos. Pred smrt naredi svom učeniku Isaku, da kad bude umro ne sahranjuje ga no veže konopcem za noge, odvuče i baci u potok. Sa velikim strahom učeniktako i učini. No Promisao Božji otkrije mošti sv. Teofila, i kada ih prenesu u njegovu ćeliju, počnu točiti miro čudotvorno. Upokoji se 8 jula 1548 god.

(Žitija Svetih za danas)

Kad je volja Boga svemudroga
Gonitelji postaju mu sluge,
Mrzitelji - divni apostoli,
Bezbožnici - vere revnitelji.
Voljom Božjom Savle posta Pavle
Neanije - sveti Prokopije.
Prokopije protiv Hrista pođe,
K'o hrišćanin svojoj majci dođe.
Muke spremi, a sam muke primi,
Iznenadno poznade istinu,
Pokloni se Božijemu Sinu,
Presta služit' caru zemaljskome.
Posta sluga caru nebesnome.
Car nebeski dariva ga darom,
Darom moći nevoljnim pomoći.
Kako onda tako i danaske:
Prokopijem nevoljni se blaže,
Jer on danas k'o negda pomaže.


RASUĐIVANjE

Sv. Antonije uči: „strahuj, da ne postaneš čuven zbog ma kakvog dela svoga. Ako te počnu hvaliti zbog tvojih dela, ne raduj se tome i ne naslađivaj se time: drži ih u tajnosti koliko možeš i ne dozvoljavaj nikome da govori o njima". Koliko bi više bilo mira i radosti među ljudima na zemlji, kad bi bar jedan deo ljudi primio k srcu ove svete reči! Sv. Teofil i ako je živeo povučeno u sv. Gori kao prost monah bio je čuven u svima patrijaršijama istočnim kako zbog svoje učenosti tako i zbog dobrodeteljnog, podvižničkog života. Jednom se dogodi, da patrijarh carigradski Teolipt poseti Solun. Arhiepiskopska stolica u to vreme beše u Solunu upražnjena. Solunski hrišćani jednoglasno zamoliše patrijarha, da im postavi Teofila za arhiepiskopa. Patrijarh, zemljak i prijatelj Teofilov, napiše Teofilu svojeručno pismo, kojim ga pozove da se primi arhiepiskopskog prestola. Smireni Teofil, bojeći se slave ljudske, a ne mogući lako otkazati patrijarhu, odmah primi veliku shimnu, i o tome izvesti patrijarha dodavši: „ako Bog da, videćemo se u carstvu nebeskom". Tako su se duhovni divovi, koje Crkva naziva svetiteljima, bojali sujete i slave ljudske.

SOZERCANjE

Da sozercavam čudesno pretvaranje gorke vode u slatku (II Mojs. 15), i to:
1. kako žedni Izrailjci naiđoše u Meri na gorku vodu, i ne mogoše je piti, te narod poče vikati na Mojseja;
2. kako Bog naredi Mojseju, te metnu drvo u vodu, i voda posta slatka;
3. kako to drvo predobražava Krst Hristov, kojim se gorčina života našeg pretvara u slast;
4. kako je celo moje biće gorka voda dok god ne unesem u sebe Hrista raspetoga.


BESEDA

o kamenu živom
Kad dođete k njemu, kao kamenu živu...
i vi kao živo kamenje zidajte se u kuću duhovnu
i sveštenstvo sveto (II Petr. 2, 4- 5).
Šta označava kamen, braćo, ako ne postojanstvo? Čemu nas uči kamen, braćo, ako ne postojanstvu? Kamen živi pak označava besmrtnost. Kamenom živim imenuje apostol Hrista Gospoda, zato što je On besmrtnik i darodavac besmrća. Kamenjem živim imenuje apostol i hrišćane, kao pričasnike besmrća Hristova.
Kako misle nevernici, braćo, šta biva s čovekom na kraju krajeva? Oni misle, da s čovekom na kraju krajeva biva što i s kamenom: čovek umire, postaje nečuvstven, i pretvara se u prašinu. A kamen je već mrtav, nečuvstven, i pod okolnostima pretvara se u prašinu. I tako i neverni i verni upoređuju čoveka s kamenom, neverni - zbog mrtvosti i nečuvstvenosti kamena, a verni - zbog trajnosti i postojanstva kamena. Za prve je kamen simvol smrti, za druge
- simvol besmrća.
U istini bez Hrista ljudi su bili, i jesu uvek, kao mrtvo kamenje. No Hristos je kao kamen živi; prikosnite se samo Njega, i vi ćete biti kao živo kamenje. Zidajući kuću zidar bira samo ono kamenje, koje je otesano i prigotovljeno da zgodno ulegne uz drugo kamenje u zidu; neotesano, neprigotovljeno, rogobatno i trošno odbacuje. Zidajući dom, ili hram, Svoga besmrtnoga carstva Hristos bira ljude, kao zidar kamenje, sa jednom osobinom, na ime - žive, duhovno žive. Duhovno mrtve ljude Gospod odbacuje kao trulu građu, a samo one prima, koji kao živi liče ne Njega, i koji zgodno uležu uz drugo živo kamenje, a to su angeli, proroci, apostoli, i svetitelji uopšte. Postarajmo se, braćo, da budemo sveštena građa za svešteni dom carstva Hristova, koje On danonoćno zida, da ga sa svršetkom vremena potpuno završi.
O Gospode Isuse, strojitelju carstva nebeskoga, oživi nas Duhom Tvojim Svetim, i uzidaj i nas kao živo kamenje u dom slave Tvoje večne.

Tebi slava i hvala vavek.

Amin.
Idi na vrh

Ispiši      Citiraj      Odgovori
vedran82
M 27 god.,
Van Hrvatske
Član od 30.06.2009.
Pošalji poruku
Poruka: 1619 (građanin foruma)
Status: moderator
Napisano: četvrtak, 22.7.2010 u 7:23
Tema: Prolog

09. Jul

1. Svešt. muč. Pankratije ep. Tavromenijski. Ovaj svetitelj rođen bi u Antiohiji u vreme kada Gospod Isus hođaše kao čovek među ljudima na zemlji. Čuvši za čudesa Hristova roditelji Pankratijevi požele da vide Gospoda čudotvorca. I s Pankratijem zajedno dođu u Jerusalim, gde videše Isusa, čuše reči Njegove i videše čudesa Njegova. Tu se Pankratije upozna s apostolom Petrom. Po vaznesenju Gospodnjem i roditelji i sin krste se u Antiohiji. Pankratije se povuče u neku pešteru u Pontu, gde ga apostol Petar nađe, pa u dogovoru s apostolom Pavlom postavi za episkopa Tavromenijskog u Siciliji. U tome gradu sv. Pankratije počini velika čudesa, razori idole, krsti nekrštene a utvrdi krštene, i upravi dobro crkvom Božjom. Neki neznabožni vojvoda Akvilin, čuvši da ceo grad Tavromen posta hrišćanski pođe s vojskom na taj grad da ga poruši. Pankratije sveti ohrabri verne da se ne uboje, a sam on s klirom izađe van grada noseći u ruci nepobedivo oružje, krst časni. Kada se vojska približi gradu, pade na nju neka tama i obuze je strah velik. I nasta pometnja velika tako da se napadači okomiše jedan na drugog i izbodoše se i isekoše mačevima. Tako ugodnik Božji Pankratije spase grad istado svoje silnom molitvom svojom pred Gospodom. Najzad i on bi ubijen kamenjem od nekih zavidljivih i zlobnih neznabožaca, i upokoji se u Gospodu. Mošti njegove svete pokoje se u Rimu.

2. Svešt. muč. Kiril ep. Gortinski na Kritu. Kao starac od 84 god. bi mučen za Hrista u vreme Dekijeva carovanja. Bačen u oganj on bi spasen promislom Božjim. Tada sudija izreče ovakvu presudu: „Kirila, izvedenog iz ognja, pravedni sud ne može trpeti među živima, zato naređujem, da se ubije mačem." S radošću podmetnu sveti starac glavu pod mač i bi posečen, da večno živi u carstvu Hristovom.

3. Prep. muč. Patermutije i Koprije. Obojica behu Misirci. Mučeni od cara Julijana Odstupnika. Prvi imaše 75 god. a drugi 45. Car uspe da odvrati Koprija od vere Hristove i privoli idolima. Odvraćeni Koprije uzviknu: „Julijanov sam a ne Hristov." No kada ga starac Patermutije ukori i opomenu na večne muke, Koprije se trže, pa uzviknu pred carem: „Hristov sam a ne Julijanov." Obojica biše mačem posečeni. Sa njima postrada i Aleksandar, jedan od carevih vojnika, koji videći njihovu hrabrost u stradanju, i sam posta hrišćanin. Česno postradaše za Hrista i Hristu odoše 361 god.

4. Prep. Patermutije i Koprije. Mada istih imena, ovi behu različiti od onih prvih. Ovaj Patermutije beše najpre vođ razbojnika, no posle jednog čudesnog viđenja obrati se u veru pravu i zamonaši se. Naime on se beše popeo na krov jedne bogougodne žene, da bi s krova ušao u kuću i poharao. No padne na nj san i on u snu vidi Nekoga, ko mu zapreti da više ne čini zlo i da se pokaje. On se ne samo krsti nego i zamonaši. I jedan i drugi behu veliki čudotvorci. Po blagodati Božjoj lečili su ljude od svake muke i bolesti, obraćali grešnike na pravi put i proricali. Neki grešnik ležeći na samrtnom odru zamoli Patermutija, da mu produži život da bi se pokajao. Posle molitve svetitelj mu reče, da mu Bog produžuje život još za 3 godine. Grešnik se pokaja, i tačno posle 3 godine umre. Upokojili se u Gospodu krajem IV veka, u dubokoj starosti.

5. Sv. Teodor ep. Edeski, i drugi s njim. U 20 god. zamonaši se i kao monah proveo 36 god. Tada, u vreme cara Mihaila i Teodore, bi izabran za ep. Edeskog. Skončao 848 god. Uz njega se spominje njegov nastavnik sv. Teodosije Stolpnik Sirski, brat njegov sv. Jovan, sv. Ader, plemić i bogataš, koji odbeže od žene i zamonaši se.

(Žitija Svetih za danas)

Pankratije, sveti za detinjstva svoga,
Greja se na suncu lica Hristovoga,
I leto za letom leti i odleti
Al' mu lice ono osta u pameti,
danonoćno pred njim prekrasno da zrači,
Zato sve odbaci što mu lik taj mrači:
Ostavi imanje, i dom roditelja,
I mahnu se sviju obmanljivih želja,
I naslada zemnih što ljudima gode,
U pustinju neku, u samoću ode,
Da do krajnjeg dana roka zemaljskoga
Opija se slašću lica božanskoga.
Pankratije tako, a Gospod inako,
Svetilnik se sjajan ne ukriva lako.
Neznabožna beše zemlja Sicilija,
Njoj trebaše svetlost svetog Pankratija,
Trebaše joj svedok Hristovoga lika.
Trebaše joj krvca česnog mučenika.
Sve što joj trebaše Pankratije dade,
K'o mučenik pade, besmrtnik ostade.
I ostade svetlost iznad Sicilije.
Svetlost onog lica, da je vavek grije.


RASUĐIVANjE

Mnogi se pitaju zašto Bog uzima iz ovog života mladiće, devojke i decu, i zašto ne ostavi, da svi ostare, pa tek onda da kroz smrt idu na onaj svet? To je Božji plan domostrojstva, to je sveta volja Njegovog Promisla. No ima nekih primera u ogromnom iskustvu crkve, da ponekad Bogto čini tako po želji i molitvi Svojih ugodnika u onom svetu, ili srodnika. Sv. Ader (u monaštvu Atanasije) javio se svojoj ženi, koju je iznenadno ostavio sa troje dece i otišao u manastir, gde je i umro. Kada žena dođe do očajanja, jedno zbog brige za nejakom decom a drugo zbog brige za mužem, jer ne znađaše gde se on nalazi, tada joj se javi na snu muž iz onoga sveta, sa svetlim licem i haljinom belom i svetlom, i reče joj: „prestani plakati i vapiti protiv mene; evo ja ću ti uzeti decu (dvoje od njih) k sebi, a ti ako hoćeš postaraj se za spasenje svoje duše." U isto vreme i na isti način javi se on i Teodosiju Stolpniku i reče mu: „kroz tri dana otićiće ka Gospodu stara isposnica, koja je u obližnjem manastiru, a ti stavi na mesto njeno moju suprugu, da se podvizava kao inokinja u onoj keliji. Neka s njom ostane i najmlađe dete dok ne poraste: ono će ići mojim stopama i biće naslednik apostolskog prestola u Jerusalimu." I u istini sve se to zbi kako je i rečeno. Stara isposnica umre trećega dana, isto tako i dva starija deteta Aderova, a žena mu zauzme keliju one starice, zajedno sa najmlađim sinom, koji kad poraste bi patrijarh u Jerusalimu.

SOZERCANjE

Da sozercavam čudesnu pobedu nad Amalikom (II Moj. 17), i to:
1. kako narod pobeđivaše Amalika dok se Mojsej s uzdignutim rukama moljaše Bogu;
2. kako Mojsej s uzdignutim rukama na molitvi predobražava pobedonosno Raspeće Hristovo;
3. kako silom krsta i molitvom i ja mogu pobediti mračne strasti, koje Amalik predstavlja.


BESEDA

o sudu Božjem nad pravednikom
Jer je vrijeme da se počne sud od kuće Božije;
ako li se najprije od vas počne, kakav će biti pošljedak
onima što se protive Božijemu jevanđelju (I Pet. 4, 17)?

Kada dođe sud Božji na kuću pravednika, neka se ne zluraduje nepravednik no neka trepti od straha. Ako su pravednik i nepravednik susedi, pa ruka Božja padne na pravednika, pala je na obojicu: prvoga da prekali, drugogada opomene. I kad ljuto stradanje spopadne pravednika - ne spopada ga bez Božje volje - neka se ne veseli nepravednik, jer je to stradanje više radi njega nego radi pravednika, na ime: da bi on vidio kakav je gnev Božji i požurio da promeni duh i popravi dela svoja. Neka se zapita još: kad je ovoliki gnjev Božji na pravedniku, koliki li će biti na meni?
Znajte, braćo, da je pravda moć, a nepravda nemoć. Ko može više da otrpi, a da se ne slomi pod teretom: moć ili nemoć? Nesumnjivo moć. Zato se na pravednika navaljuje teško breme. Neka se ne ruga nepravednik, kada vidi pravednika pod teškim bremenom i neka ne kaže: bolja je moja nepravda od njegove pravde! No neka sa jezom i drhatom gleda na breme pravednika, i neka kaže sebi iskreno: to je breme moje, no ja sam suviše nemoćan da ga podnesem, zato je bačeno na njegova leđa, na leđa pravednika. Da bih ja video i pokajao se od putova svojih, i pokajanjem ojačao za breme koje me čeka. Od kuće Božje počinje sud - to je neizmerna milost Božja prema grešnicima, prema slabićima, onemoćalim od greha: neka otvore oči i čitaju pismena gnjeva Božjeg! Od kuće Božje počinje sud, jer je jaka kuća Božja, a kuća je Božja pravedan čovek, u kome obitava Duh Božji. Kad vetar poljulja kamenu kulu, neka kolibari utvrđuju svoje kolibe.
O braćo moja, kako su sudbonosne i strašne one apostolske reči za grešnika!

O Gospode Isuse, pravedni i milostivi, milostivi i pravedni, pomiluj nas i spasi.

Tebi slava i hvala vavek.

Amin.
Idi na vrh

Ispiši      Citiraj      Odgovori
vedran82
M 27 god.,
Van Hrvatske
Član od 30.06.2009.
Pošalji poruku
Poruka: 1619 (građanin foruma)
Status: moderator
Napisano: petak, 23.7.2010 u 7:15
Tema: Prolog

1. Sv. 45 mučenika: Leontije, Mavrikije, Aleksandar, Sisinije i proči. U vreme opakog cara Likinija, koji vladaše istočnim delom carstva Vizantijskog, bi veliko gonjenje na hrišćane. U Nikopolju Jermenskom javi se namesniku carskom Lisiju sv. Leontije sa još nekoliko prijatelja svojih i reče mu, da su oni hrišćani. „A gde je vaš Hristos? upita Lisije. Ne bi li raspet, i ne umre li?" Na to mu sv. Leontije odgovori: „kad znaš, da naš Hristos umre, znaj da i vaskrse iz mrtvih i vaznese se na nebo". Posle duge prepirke o veri Lisije ih izbi i baci u tamnicu, gde im ne davahu ni jesti ni piti. Neka blagorodna hrišćanka Vlasijana donošaše im vodu i dodavaše kroz tamnički prozor. I angel Božji javi im se u tamnici, da ih uteši i ohrabri. Kada bi suđenje, javiše se Lisiju i dva tamničara kao obraćeni hrišćani, i još mnogi drugi, svega 45 njih na broju. Sudija ih osudi sve na smrtno tako, da im prvo sekirom budu odsečene ruke i noge, paposle da budu bačeni u oganj. Ta grozna kazna bi doslovno izvršena, i duše svetih mučenika odleteše Gospodu svome u večni život. Česno postradaše i carstvo naslediše 319 god.

2. Prep. Antonije kijevo-pečerski. Osnovatelj i otac monaštva u Rusiji. Rođen u malom mestu Ljubečublizu Černigova, i rano ostavio svoju domovinu i otišao u sv. Goru, gde se zamonašio i podvizavao u manastiru Esfigmenu. Prema nekom nebesnom javljanju iguman ga uputi u Rusiju, da tamo stvara monaštvo. On izabra jednu pešteru kod Kijeva. Kada se oko njega sabraše želatelji monaškog života, tada im on postavi za igumana Teodosija, a on ostaupešteri kao bezmolvnik. Božjim blagoslovom manastir se razraste i postade maticom monaštva ruskog. Antonije pretrpe mnoge zlobe od ljudi i od demona, no on pobedi sve svojom krotošću. Imaše veliki dar prozorljivosti i iscelenja bolnih. Predstavi se Gospodu 1073 god. u 90 god. svoga života, ostavivši svoj duhovni rasadnik da kroz vekove donosi dobre plodove pravoslavnom narodu u Rusiji.

3. Prenos česne rize Gospoda našeg Isusa Hrista. U vreme stradanja Gospoda Isusa za rod ljudski nalazio se u odredu rimske vojske u Jerusalimu i jedan Gruzin Elioz iz grada Mcheta. Mati njegova čula beše za Hrista i u srcu verovaše u Njega. Ispraćajući sina na vojsku u Palestinu, ona mu savetovaše, da ne radi ništa protiv Hrista. Kada je Gospod zakivan ekserima na krst, zvuk čekića na Golgoti došao je u uši Eliozove matere u grad Mchet. Čuvši taj zvuk ona uzviknu: „teško meni, što ne umreh pre ovoga vremena, smrt bi me izbavila od ovoga strašnoga zvuka"! I rekav to padne mrtva. Elioz se nalazio tada pod Krstom i sa drugim vojnicima bacao kocku oko rize Hristove. Riza dopadne njemu. i on je donese u Mchet, i pokloni svojoj sestri Sidoniji. Ova čuvši za smrt Gospoda kao i za to da je njen brat bio učasnik nevinog krvoprolića, padne mrtva sahitonom Gospodnjim, držeći ovaj čvrsto u rukama svojim, takoda ga niko ne mogaše istrgnuti, nego budu prinuđeni da je sahrane zajedno sa hitonom. Iz njenog groba nikne kedar, iz koga se točilo celebno miro. Vremenom kedar padne i mesto se to zaboravi. Sv. Nina pronađe to mesto pomoću ognjenog stuba nad tim mestom, posle njene molitve. I pokrštenicar Mirijan podigne tu crkvu sv. Apostolima. 1625 god. šah Abbas uzme tu rizu i pošalje u Moskvu na dar knezu Mihailu Feodoroviču i patrijarhu Filaretu. Riza ta bude postavljena u Uspenski Sabor u Moskvi.

(Žitija Svetih za danas)

Elioza majka sjetovala:
Elioze, moj očinji vide,
Evo ideš na carevu vojsku
„Baš u zemlju mojih praotaca.
„U toj zemlji Car se pojavio
Hristos Gospod, izdavna čekani,
„Od proroka Spas prorokovani.
„Glas o Njemu do Gruzije dođe
„On čudesa neviđena stvara
„I govori reči nečuvene
„No moj sine, moj očinji vide,
Ti u njinu zlobu ne ulazi,
„Ne ulazi u krv Pravednika".
Svojim tokom vreme prolazilo,
Jednog dana majka na molitvi
Zveket začu po Krstu čekića,
Vrisnu majka ka' u ognju živu:
„Avaj smrti, što mi pre ne dođe,
„Da ne čujem ovaj zveket strašni
Što smrt javlja Spasa bezgrešnoga
„Carstvo Božje međ ljudima snuje,
„I prokletstvo roda jevrejskoga.
„Glas o Njemu po svuda se čuje.
„Raduju se ljudi i angeli
„Al' je radost ova pomračena
„Avaj, sine, avaj Elioze,
„Zašto svoju ne posluša majku?
Zašto uđe u krv Pravednika?"
„Zlom zavišću Jevrejskih kneževa,
To izreče ojađena majka,
Spasitelja misle umrtviti
Zemlji pade, Bogu dušu dade.


RASUĐIVANjE

Misao na smrt jeste kao hladan pljusak koji gasi poNovom kletvom narod pritisnuti. žar strasti. Psalmopevac govori: kad bogat i proslavljen čovek umre, neće ništa ponijeti, niti će poći za njim slava njegova (Ps. 49, 17). Ko da se ne zastidi, kad vidi i kod nevernika ponekad bolje shvatanje naše zemaljske niščete nego li kod nekih hrišćana? Kada umre kalif Saladin, prema zaveštanju njegovom iđaše pred kovčegom njegovim telal sa kopljem u ruci, i na koplju jedna košulja careva, pa vikaše: „veliki Saladin, koji zavojeva svu Aziju, i učini da od njega trepte mnoge države, i koji careve pobedi, evo od sve svoje slave i od svih svojih podanika ne uzima sobom ništa osim ove bedne košulje".

SOZERCANjE

Da sozercavam čudesno javljanje Boga Mojseju naSinaju (II Mojs. 20), i to:
1. kako se Mojsej pope na Goru Sinaj, i stupi u mrak,u kome beše Bog;
2. kako je svetlost Božja tako velika, da pred njom sva priroda i njena svetlost postaje mrak;
3. kako je srce čovečje kao Gora Sinaj; u mraku srca susreće se Bog s čovekom.

BESEDA

o dužnosti pastira duhovnih
Pasite stado Božije, koje vam je predato,
i nadgledajte ga, ne silom nego dragovoljno
po Bogu, niti za nepravedne dobitke nego
iz dobra srca; niti kao da vladate narodom,
nego bivajte ugledi stadu (I Pet. 5, 1-3).

Evo ustava pastirima stada Hristovoga! U nekoliko reči sv. apostol Petar izobličio je tri strašne strasti, koje od pastira čine vukove, i to: strast gordosti (nadgledajte ga ne silom), strast srebroljublja (niti za nepravedne dobitke), i strast vlastoljublja (niti kao da vladate narodom). Na suprot ovim opakim strastima istakao je apostol tri dobrodetelji, koje treba da krase sveštenika Božjeg, i to: strah Božji (dragovoljno po Bogu), usrđe (nego iz dobra srca), i službu (bivajte ugledi stadu). Ovaj ustav dao je apostol ne samo kao učitelj nego i kao prorok. Jer stoleća su pokazala u glavnom dve vrste pastira, i to jedne, koji su se rukovodili svojim strastima u stareševanju nad crkvom: gordošću, srebroljubljem i vlastoljubljem; i druge, koji su se rukovodili strahom Božjim, usrđem i primerom službe. Od onih prvih crkva je stradala, ali nije propala, dok su oni propali. Od ovih drugih crkva je rasla, i napredovalai blistala u svetu. Ono su vukovi, a ovo su pastiri. Oni su neprijatelji i ljudi i Boga, ovi su prijatelji i ljudi iBoga. Pastirenačalnik Hristos tražiće računa i od jednih i od drugih o svakoj ovci, t.j. o svakoj duši čovečjoj, i platiće pravedno svakome po zasluzi. Gordost, srebroljublje i vlastoljublje nazovi-pastira platiće ognjem večnim, a strah Božji, usrđe i službu pravih pastira platiće radošću večnom.

O Gospode Isuse, Pastirenačalniče, pomozi pastirima stada Tvoga slovesnoga, da do kraja ispune zapovest Tvoga svetog apostola.

Tebi slava i hvala vavek.


Amin.
Idi na vrh

Ispiši      Citiraj      Odgovori
vedran82
M 27 god.,
Van Hrvatske
Član od 30.06.2009.
Pošalji poruku
Poruka: 1619 (građanin foruma)
Status: moderator
Napisano: subota, 24.7.2010 u 7:52
Tema: Prolog

11. Jul

1. Sv. vel. muč. Efimija. Ova svetiteljka praznuje se 16 septembra, kada je i postradala. Na ovome mestu pak spominje se čudotvorstvo njenih česnih moštiju, projavljenoza vreme IV Vaseljenskog Sabora u Halkidonu. Taj Sabor bi sazvan u vreme cara Markijana i Pulherije 451 god. posle smrti cara Teodosija Mlađeg. Povod za saziv ovoga Sabora dala je jeres Dioskora patrijarha Aleksandrijskog i Evtihija arhimandrita Carigradskog, koji su rasprostirali lažno učenje kao da u Hristu Gospodu nisu bile dve prirode, božanska i čovečanska, no samo jedna, božanska. Na ovome Saboru najvidniju su ulogu igrali Anatolije patrijarh Carigradski i Juvenalije patrijarh Jerusalimski. Pošto se prepirkama i dokazivanjima s obe strane ne može doći ni do kakvog opredeljenog rešenja, to patrijarh Anatolije predloži, da i pravoslavni i jeretici napišu svoje veroispovedanje, pa da ih polože u kovčeg, u kome stajahu mošti sv. Efimije. Na to se svi saglasiše. Dva veroispovedanja budu, dakle, napisana i postavljena na prsi velikomučenice, kovčeg zatvoren i carskim pečatom zapečaćen, još i straža vojnička postavljena. Tada svi provedoše tri dana u postu i molitvi. Četvrtoga dana, kada grob otvoriše, videše pravoslavno veroispovedanje u desnoj ruci svetiteljke, a jeretičko pod njenim nogama. Tako se spor Božjom silom rešiu korist Pravoslavlja. U vreme cara Iraklija mošti sv. Efimije budu prenete iz Halkidona u Carigrad, u crkvu njenoga imena, blizu hipodroma. Ikonoborni car Lav Isavrjanin naredi te se te mošti bace u more; no čudesnim načinom kovčeg bi prenesen na ostrvo Limnos i položen u crkvu sv. muč. Glikerije. Tek u vreme carice Irine kovčeg s moštima ponovo bude vraćen u Carigrad na svoje staro mesto.Izovih moštiju s vremena na vreme tekla je krv, koja je pomagala bolnim i nevoljnim.

2. Sv. Jelena. Velika kneginja ruska, pre krštenja zvana Olga. Žena kneza Igora. Krštena u Carigradu od patrijarha Polievkta. Velika revniteljka vere pravoslavne u Rusiji. Upokojila se 969 god.

3. Prep. muč. Nikodim. Rodom iz Elbasana. Bio ženjen i imao dece. Zavaran od Turaka on primi Islam i nasilno prevede i decu svoju u Islam, osim jednog sina,koji odbeže u Sv. Goru i zamonaši se. Nikodim ode u Sv. Goru, da dovede sina natrag, no Sv. Gora na njega učini takav utisak, da se on pokaja, vrati u veru Hristovu i zamonaši. Tri godine je oplakivao svoje odstupništvo, pa se najzad reši da se vrati u Albaniju, da otkaje svoj greh tamo gde ga je i učinio. Vrati se, dakle, izjavi pred Turcima, da je on hrišćanin i bi posečen 11. jula 1722 god. Njegove čudotvorne mošti i danas leže cele i celebne.

4. Prep. muč. Nektarije. Rodom iz Vriula u Maloj Aziji. U 17 godina nasilno poturčen. Imao sličnu sudbu kao i sv. Nikodim. Kada se kao Turčin javio svojoj majci, ova mu vikne: „odlazi od mene, ne poznajem te. Ja sam te rodila kao hrišćanina a ne kao Turčina." On se gorko pokaja, ode u Sv. Goru i tamo u skitu sv. Ane zamonaši se. Rešen da pogine za Hrista i time opere svoj greh on ode opet u Vriul, gde postrada. Posečen za Hrista od Turaka u svom mestu rođenja 11 jula 1820 god. u 21 god. svojoj.

(Žitija Svetih za danas)

Pokajnike Gospod ljubi,
On za njih postrada,
Na kajanje On grešnike,
Priziva i sada.
Pokajnica Olga beše,
Krštenjem se rodi,
I od tame narod ruski
Krstom oslobodi.
A Nikodim Elbasanac
Hrista se odvrati,
Pokaja se, povrati se,
I greh krvlju plati.
Nektarije iz Azije,
Cvetak još nezreli,
Poturči se iz neznanja,
Angele ucveli.
Pokaja se, i tugova,
Potok suza proli,
I smrt više od života,
Smrt bolnu zavoli.
Čalmu skide pa je vrže
Pred groznog sudiju -
Ode glava za krst časni
Svetom Nektariju.
Pokajnike Hristos ljubi
I ljubiće dovek.
Ko je Hristu tako mio
Ka' pokajan čovek?


RASUĐIVANjE

Promena sreće najteže udara kad udari iznenadno. No onaj ko očekuje udarce, i unapred se oruža protiv njih, zar može biti iznenađen? Car Karlo Veliki zapovedio je bio svojim sinovima da uče neki zanat, a kćeri da uče presti vunu, da bi se imali čim hraniti - ako se sreća promeni. Proslavljeni Velizar, veliki vojvoda veliki pobedilac, bi od zavidljivaca oklevetan kod cara, i na osnovu kleveta oslepljen, a imanje mu sve oduzeto. Slepi Velizar seđaše pred kapijom Rima i prosaše milostinju govoreći mimoprolaznicima: „udelite Velizaru, koga sreća visoko uzdiže, a zavist obori i očiju liši!" Nije li čovjek na vojsci na zemlji? govori pravedni Jov (7, 1). Treba, dakle, biti kao budan stražar i spreman za sve što se može dogoditi. A šta se ne može čoveku dogoditi? I još: u svakoj muci imati nadu u Boga. Pravedni Jov na đubrištu i u gnoju uzvikuje: gle, i da me ubije, opet ću se uzdati u nj (13, 15)!

SOZERCANjE

Da sozercavam čudesno prosvetlenje lica Mojsejeva (II Mojs. 34), i to:
1. kako se Mojseju, posle razgovora s Bogom na Sinaju, lice prosvetli svetlošću;
2. kako narod vide i ne smede pristupiti k Mojseju, te on stavi pokrivalo na lice svoje;
3. kako se od srdačne molitve i opštenja s Bogom lice u bogougodnika prosvetljava.


BESEDA

o poslušnosti i poniznosti
Tako vi mladi slušajte starješine,
a svi se slušajte među sobom,
i stecite poniznost (I Pet. 5, 5).

Evo načela prave sabornosti pravoslavne! Ona se zasniva na bezuslovnoj poslušnosti mlađih prema starijima, i na uzajamnoj poslušnosti ravnih među sobom, i na smernosti i starijih i mlađih. Poniznost je dobra reč, no još bolja je smernost, a najbolja smirenomudrіe; upravo smirenomudrije odgovara tačno grčkoj reči, koju je apostol i upotrebio u svojoj poslanici, a smirenomudrije označava nisko mišljenje o sebi a visoko o Bogu, i neprestano priznanje nemoći svoje, neznanja svoga, zlobe svoje, nedostojanstva svoga, a neprestano priznanje Božje moći, Božje mudrosti, Božje milosti, i Božjeg dostojanstva.
Bog je jedini car ljudi. Zato se Bog i protivio želji naroda izrailjskog, da im se postavi car od ljudi. Bog caruje, a ljudi služe Bogu. I oni koji starešuju i oni koji se pokoravaju podjednako su sluge Božje. Kad se zna i prizna, da je Bog car a svi ljudi sluge Božje, onda je time postavljen temelj sabornosti, temelj društvu angelskom. Na tome temelju onda zida se dom Božji, društvo angelsko, pomoću poslušnosti mlađih prema starijima, i na uzajamnoj poslušnosti ravnih među sobom, i na smirenomudriju svih. Ovim načinom izbegavaju se dva strašna zla u svetu: tiranija, t. j. nasilno vladanje jednoga nad svima, i anarhija, t.j. mnogovlašće, izbegava se monotiranija i politiranija.
Načelo sabornosti načelo je organsko, t.j. životno. To je načelo uzajamne službe, uzajamne pomoći i uzajamne ljubavi. Neka nas Bog umudri, braćo, da pribegnemo ovom spasonosnom načelu u životu našem.
Gospode Isuse, poslušni i smerni Čovekoljubče, usadi u nama i ukrepi poslušnost zakonu Tvom, i uzajamnu poslušnost iz ljubavi, i smirenomudrije pred neiskazanom silom i mudrošću Tvojom.

Tebi slava i hvala vavek.

Amin.
Idi na vrh

Ispiši      Citiraj      Odgovori
vedran82
M 27 god.,
Van Hrvatske
Član od 30.06.2009.
Pošalji poruku
Poruka: 1619 (građanin foruma)
Status: moderator
Napisano: nedjelja, 25.7.2010 u 8:23
Tema: Prolog

12. Jul

1. Sv. muč. Prokl i Ilarije. Ovi mučenici behu rodom iz Kalipte u Aziji, i Prokl beše stric Ilariju. Postradaše u vreme Trajanovo. „Kakvoga si roda?" upita sudija Prokla. Prokl odgovori: „rod je moj Hristos, i nadežda moja Bog moj". Kad mu sudija pripreti mukama, Prokl reče: „kad se vi bojite da prestupite zapovest carevu, da ne bi pali u kratkovremene muke, koliko se tek mi hrišćani bojimo prestupiti zapovest Božju, da nebi pali u večne muke!" Kada Prokla mučiše, tada Ilarije pristupi sudiji i reče: „i ja sam hrišćanin". Posle mnogih mučenja, obojica biše na smrt osuđeni, i to: Prokla raspeše na krst, a Ilariju odsekoše glavu mačem. I odoše oba u radost Gospoda svojega.

2. Prep. Mihail Malein. Čovek plemenita i bogata roda. Prezrevši zemna blaga u mladosti povuče se na goru Malea, kod Sv. Gore, gde se podvizavaše, čisteći svoje srce postom i molitvom. Imao je docnije mnogo učenika, odkojih je najznamenitiji sv. Atanasije Atonski. Skončao mirno oko 940 god.

3. Sv. muč. Golinduha. Persijanka; stupila u brak s nekim persijskim volhom, i živela u braku tri godine.Tada imala viđenje angela, koji joj pokaza onaj svet: muke grešnika i nevernika i radost pravednika. Ona po tom napusti muža i krsti se. Na krštenju dobi ime Marija. Gonjena mužem ona bi osuđena na doživotnu tamnicu. U tamnici provede 18 godina, i ne pokoleba se u veri. Po tom beše bačena u neku jamu, no bi spasena Bogom, i pred neku strašnu zmiju, no zmija je ne povredi. Kada neki zli mladići behu poslati k njoj, da je oskvrne, Bog je učini nevidljivom za njihne oči. Udivljeni njenim stradanjem mnogi Persijanci primiše veru Hristovu. Posetila Jerusalim, gde izobliči jeres Sevirovu, koja je učila, da je božanstvo u Hristu postradalo, zbog čega su čitali: Svяtый Bože, Svяtый krepkій, Svяtый bezsmertnый, raspniйsя za ni, pomiluй nasъ! Najzad propovedajući veru pravu mirno skončala blizu grada Nisivije, 587 god.

4. Sv. Veronika. To je ona krvotočna žena, koju je Gospod iscelio (Mat. 9, 20). Iz blagodarnosti prema Gospodu svome iscelitelju, Veronika poruči te joj se napravi statua Gospoda Isusa, pred kojom se ona molila Bogu. Po predanju ova statua bila je sačuvana do vremena cara Julijana Odstupnika, koji je pretvori u statuu idola Zevsa. Ovo je jedan od najređih slučajeva, da su se statue svetiteljske upotrebljavale u istočnoj crkvi. Kao što je poznato to je docnije postao opšti običaj zapadnih crkava. Sv. Veronika ostala je predana veri Hristovoj do smrti i upokojila se mirno.

5. Sv. muč. Teodor i Jovan. Otac i sin, po poreklu Varjazi, koji behu kršteni pa se doseliše u neznabožni grad Kijev da žive. Jarosni neznabošci srušiše kuću nad njima, te obojica pogiboše za Hrista. Njihove se mošti pokoje u Antonijevim pešterama. Njima se najviše mole bezdetni i oni kojima se deca ne drže.

(Žitija Svetih za danas)

Golinduha rodom Persijanka,
Vide nebo i posta Hrišćanka,
Tesnim putem poče šestvovati
Od svih strana udare primati,
K'o što gvožđe o kremen udara,
Od udara sjajan oganj stvara,
Tako muka srce ljudsko bije
Dok plam bukne što s' u srcu krije
I obasja ljudske pute tamne,
Spase dušu od požude sramne.
Golinduha, puna Božjeg duha,
Ne imade ni krova ni kruha
Ne imade u svet prijatelja,
Svet joj beše logor mučitelja
Sve imade sve za Hrista dade
Sva od muke k'o zlato postade,
Kao zlato ognjem prekaljeno
Tako posta celo biće njeno.
Mučitelji redom izumreše
Od svog blaga ništa ne poneše
Sem nedela i imena zloga.
Golinduha izađe pred Boga
K'o maslina divna mnogorodna,
Čista duša, angelima srodna.


RASUĐIVANjE

Tkivo pravde je tanje od svile, ali trajno i nekidljivo, i obuhvata oba sveta; dok je tkivo nepravde i nasilja debelo i lako kidljivo. U vreme Kijevskog Kneza Vladimira življaše u Kijevu samo jedna porodica hrišćanska, Teodor Varjag i sinčić mu Jovan. Kada bi neka skverna idolska svečanost, tada neznabožni Kijevljani, upućeni samim demonom, rešiše da prinesu na žrtvu idolima Jovana, sina Teodorova. Kada neki od njih odoše i u ime svojih „bogova" potražiše od Teodora sina, reče im Teodor: „ako su vaši bogovi živi, neka dođu sami i uzmu moga sina". Jarosni neznabošci jurnuše na kuću Teodorovu, razrušiše je i u ruševinama ostaviše mrtve bogougodnog muža Teodora i njegovog sina Jovana. Dotle ide tkivo nasilja. A tkivo pravde se produžuje: knez Vladimir uskoro se krsti, krsti i svoj narod, i na onom istom mestu gde je bila kuća i grob prvomučenika ruskih, Teodora i Jovana, podiže hram Presvete Bogorodice.

SOZERCANjE

Da sozercavam čudesnu kaznu i iscelenje Marije sestre Mojsejeve (IV Mojs. 12), i to:
1. kako Marija vikaše na Mojseja, krotkoga mimo sve ljude na zemlji;
2. kako ju kazni Bog iznenadnom gubom, i kako je Bog isceli po molitvi Mojsejevoj;
3. kako one koji viču na Božje ljude i danas postiže kazna Božja.

BESEDA

o držanju Božjem prema ponositim i prema smernim
Bog se ponositima suproti,
a poniženima daje blagodat (I Pet. 5, 5).

Pred kim i pred čim to, braćo, čovek može biti ponosit? Da li pred angelima? Gle, angeli su besmrtni a čovek je smrtan. Ili pred ljudima? Gle, on je zavisan od mnogih ljudi, i smrtan kao i svi ljudi. Ili pred životinjama? No kako bi živeo bez službe životinja? Ili pred suncem i zvezdama? No bez njihove svetlosti teturao bi se nekoliko dana u mraku i nestalo bi ga. Ili pred travom? No trava mu je glavna hrana. Ili pred crnom zemljom? No od zemlje mu je telo sazdano. Ili pred mrtvim? No bez njih ne bi došao u život. Ili pred živim? No živih je tako mnogo, da je on među njima kao jedan končić u ćilimu. Pred Bogom? No da nije volje Božje, njega ne bi bilo ni među živima ni među mrtvima. Pred kim to i pred čim to, braćo, čovek može biti ponosit? Poniženim i smirenim Bog daje blagodat. To jest daje im sve ono što im treba, sve ono zašto se oni Bogu mole u poniženju i smirenosti svojoj. Ko su to poniženi i smireni? To su oni koji osećaju svoju nemoć i potpunu zavisnost od Stvoritelja svoga. Oni su puni kao more i zavisni kao more. Koja je voda punija od mora, i koja zavisnija od kiša i pritoka? A ponosit je kao zatvoren bunar, zatvoren od neba i od zemlje, i samodovoljan dok je pun. No kao zatvoren i odsečen on mora brzo da se isprazni.
Mudro kaže mudri Solomon za Boga: podsmijevačima on se podsmijeva, a krotkima daje milost (Priče Sol. 3, 34). No Božje podsmevanje nije zlurado kao ljudsko podsmevanje nego je ono žalenje i gnev. Niti je Božja milost ograničena kao ljudska milost nego je ona milost carska, koja iznenađuje svojim sjajem, krasotom i bezgraničnošću.
O Gospode Bože, Stvoritelju naš, ukroti srce naše kad se nadme ponositošću, i ukroti um naš kad se nadme ponositošću, i pomozi nam da se u časovima ponositosti naše ništavne setimo Krsta na Golgoti i Sina Tvog Jedinorodnog, u krvi i mukama za nas.

Tebi slava i hvala vavek.

Amin.
Idi na vrh

Ispiši      Citiraj      Odgovori
vedran82
M 27 god.,
Van Hrvatske
Član od 30.06.2009.
Pošalji poruku
Poruka: 1619 (građanin foruma)
Status: moderator
Napisano: ponedjeljak, 26.7.2010 u 7:16
Tema: Prolog

13. Jul

1. Sv. Arhangel Gavril. Ovaj veliki arhangel Božji praznuje se 26 marta. Na današnji dan pak slave se i čestvuju njegova javljanja i čudesa kroz svu istoriju ljudskoga spasenja. Drži se da je ovo slavlje ustanovljeno prvo u Sv. Gori u IX veku za vreme careva Vasilija i Konstantina Porfirogenitnih i patrijarha Nikole Hrisoverga, a povodom javljanja ovoga arhangela u keliji jednoj do Kareje, gde je prstom po kamenu ispisao pesmu Bogorodici Dostoйno estъ. Zbog toga događaja ova kelija se nazvala i do danas naziva kelija „Dostojno". U vezi s ovim pominju se i ostala javljanja arhangela Gavrila, kao: javljanje Mojseju, kad je ovaj čuvao stado Jotorovo, kojom prilikom on je saopštio velikom izbraniku Božjem kako je stvoren svet i sve ostalo što je Mojsej posle zapisao u knjizi Postanja; javljanje proroku Danilu i saopštenje tajne o budućim carstvima i o dolasku Spasitelja; javljanje sv. Ani i obećanje, da će roditi kćer, preblagoslovenu i prečistu Devu Mariju; mnogokratno javljanje sv. Devi, dok se ova bavila u hramu jerusalimskom; javljanje Zahariji prvosvešteniku i saopštenje o rođenju Jovana Preteče i kažnjavanje istoga nemilom zato što nije poverovao rečima njegovim; javljanje opet sv. Devi u Nazaretu i saopštenje blagovesti o začeću i rođenjuGospoda Isusa Hrista; javljanje pravednom Josifu; javljanje pastirima kod Vitlejema; javljanje samom Gospodu u vrtu Getsimanskom, kada je on Gospoda kao čoveka krepio pred stradanje; javljanje ženama mironosicama, i t. d.

2. Sv. Julijan ep. Kenomanski u Galiji. Neki misle, da ovaj svetitelj niko drugi nije do Simon prokaženi, isceljeni od Gospoda. Apostol Petar postavi ga za episkopa i posla u neznabožačku Galiju, gde sv. Julijan pretrpe velike bede no uspe da obrati u veru Hristovu mnogi narod. Kada krsti kneza Defensona, tada se i mnogi podanici ovoga kneza privoleše veri pravoj. Po blagodati Božjoj činjaše velika čudesa: bolne isceljivaše, demone izgonjaše i mrtve vaskrsavaše. Skonča svoj život mirno, i u vreme svoje smrti javi se usred dana knezu Defensonu, kada ovaj beše za ručkom.

3. Prep. Stefan Savait. Bratučed sv. Jovana Damaskina. Podvizavao se u manastiru sv. Save Osveštenog, po čemu je i prozvan Savait. Veliki podražatelj života sv. Save i sjajna zvezda među monasima Palestinskim. Upokojio se u Gospodu 794 god. u 69 godini svoga života.

4. Prep. Sara Misirska. Kao devica otišla na podvig i 60 godina podvizavala se na obali reke Nila, nedaleko od Aleksandrije. Svojim primerom privukla mnoge ženske k monaškom životu. Upokojila se u Gospodu 370 god.

(Žitija Svetih za danas)

Kad se sveti Julijan predstavi,
Divan pastir stada Hristovoga,
Knjaz Defenson, duhovno mu čado,
Za obedom s velmožama beše,
Za obedom u sred bela dana.
Najednom se knjaže zagledao,
Neobičnu priliku video:
Nasred sobe Julijan stajaše,
U rizama zlatom pozlaćenim,
K'o vladika u Božijem hramu,
U svetlosti nekoj neobičnoj;
Sa osmehom na knjaza gledaše.
Pokraj njega tri đakona svetla,
Sa svećama u belim rukama.
Ta prilika sijnu i prominu.
Knjaz ustrašen na noge skočio,
Velmožama svojim govorio:
„Evo videh oca Julijana,
„Svetitelja, našeg krstitelja,
„Mora da se s dušom rastavio
„U nebesko carstvo odselio".
Pa se knjaže na put otisnuo,
Dok ne stiže u dom Julijanov,
Kako stiže tako i doznade:
„Dušu Bogu Julijan predade".


RASUĐIVANjE

Prostu odeću krasi čovek, a raskošna odeća krasi čoveka. Prosta odeća privlači pažnju na čoveka, a raskošna odeća privlači pažnju sama na sebe. Strast za raskošnim odelom prosto ispija i suši dušu ljudsku. Ovo je pravi razlog zašto je crkva od uvek ustajala protiv raskoši u odevanju i preporučivala prostotu. Među bezbrojnim svetiteljima hrišćanskim ne pominje se nijedan, kome je raskošno odelo pomoglo da se posveti. Mnogi veliki i mudri carevi, ne samo hrišćanski nego i neznabožački, ljubili su prostotu u odevanju. Tako priča se za cara Avgusta Oktavijana, u vreme koga se rodio Gospod Hristos, da je on nosio po jednu prostu odeću, koju mu je izatkala žena, ili sestra, ili ćerka. Za cara Karla V priča se, da je nosio tako prosto odelo, da su i obični građani podanici njegovi, odevali se bolje. Slavni grčki vojskovođa Filopomen bi jednom pozvan na ručak od nekoga čoveka, u čiju kuću on ranije nije nikadulazio. Filopomen dođe u goste nešto ranije. Domaćin nebeše još došao, a domaćica nije poznavala lično Filopomena, te videći ovoga u sasvim prostom odelu pomisli, da je to neki od slugu Filopomenovih, koji je poslat napred da javi dolazak vojskovođe i njenoga muža. S toga mu zapovedi da naseče drva. Filopomen se dragovoljno pokori zapovesti i poče seći drva. Kada domaćin stiže i vide svoga velikog gosta šta radi, užasnu se i upita ga? „ko se usudi da dâ takav posao Filopomenu?" Mirno odgovori vojskovođ: „odeća moja".

SOZERCANjE

Da sozercavam preveliko strpljenje Božje prema nevernom rodu jevrejskom i zasluženu kaznu (IV Mojs. 14), i to:
1. kako Bog učini mnogobrojna čudesa na oči Izrailjcima, i kako ovi ostaše uporni u neverovanju i vikahu na Mojseja;
2. kako ih Bog kazni, da 40 godina lutaju po pustinji i svi izumru osim Isusa Navina i Haleva;
3. kako i od nas neki umiru u pustinji čulnosti i ne ulaze u zemlju duhovnog meda i mleka, u carstvo Hristovo.

BESEDA

o neophodnoj trezvenosti u borbi protiv đavola
Budite trijezni i pazite, jer
suparnik vaš, đavo, kao lav ričući
hodi i traži koga da proždere (I Pet. 5, 8).
Pravoslavni monasi uzdigli su trezvenje i pažnju - trezvenіe i vnimanіe - do podviga. Trezven duh mora biti da bi osetio opasnost, i pažljiv da bi raspoznao s koje strane opasnost dolazi i od koga.
Pazi, dete, da na zmiju ne staneš, da u jamu ne padneš, da se s vukom ne sretneš, da u duboku vodu ne zagaziš, da s puta u šumu ne zalutaš! Tako majka savetuje dete svoje bojeći se za njegovo telo. Ne s manjom ljubavlju crkva savetuje čoveka bojeći se za njegovu dušu. Budite, deco, trijezni i pazite! Stari vam suparnik, đavo, ne odmara se i ne spava, nego slično gladnom lavu hodi i traži koga da proždere. Trijeznite se i pazite, jer vi ste kao ovce a on je kao lav. Kad ovce osete smradni miris vuka, one beže svome čobaninu. Treznite se i vi i osetite smrad đavola kad vam se približuje i bežite odmah pod okrilje pastira svoga Hrista Gospoda. A smrad đavola osetićete kroz pomisli svoje, kroz osećanje svoje, kroz namere svoje, kroz pohote telesne. Sve što budete pomišljali, uobražavali, osećali, nameravali, želeli na suprot Hrista i zakona Hristova, znajte, da je to zamka đavolska, smrad đavolski, - znajte, i bežite svome Pastiru upravljajući k Njemu sav um i sve srce i svu dušu i telo svoje.

Gospode Isuse, Pastiru naš trezveni i pažljivi, učini nas u svakom času trezvenim i pažljivim, da nas neprijatelj naš ne iznenadi i ne proždere.

Tebi slava i hvala vavek.

Amin.
Idi na vrh

Ispiši      Citiraj      Odgovori
vedran82
M 27 god.,
Van Hrvatske
Član od 30.06.2009.
Pošalji poruku
Poruka: 1619 (građanin foruma)
Status: moderator
Napisano: utorak, 27.7.2010 u 7:17
Tema: Prolog

14. Jul

1. Sv. apostol Akila. Jedan od sedamdeset apostola. Kao Jevrejin živeo najpre u Italiji sa svojom ženom Priskilom. Kada car Klaudije naredi da se svi Jevreji proteraju iz Rima i Italije, tada se Akila preseli u Korint, gde ga apostol Pavle prvi put upozna, i osta u domu njegovu godinu i po, krsti njega i ženu njegovu. Goreći revnošću prema veri Hristovoj Akila i Priskila otpratiše Pavla do Efesa, i pomagahu mu u delu njegovom apostolskom. Iz Efesa napisa Pavle prvu svoju poslanicu Korinćanima, u kojoj pri kraju kaže: pozdravljaju vas mnogo Akila i Priskila s domašnjom crkvom svojom (16, 9). Po smrti cara Klaudija bi dozvoljeno Jevrejima da se vrate u Italiju, i Akila s Priskilom se vrati u Rim. Pišući po tom poslanicu Rimljanima iz Korinta apostol pozdravi stare prijatelje i satrudnike svoje: pozdravite Priskilu i Akilu, pomoćnike moje u Hristu Isusu koji za dušu moju svoje vratove položiše, kojima ne ja jedan zahvaljujem nego i sve crkve neznabožačke, i domašnju crkvu njihovu (16, 3-4). Docnije opet vidimo Akilu u Efesu, gde deluje zajedno sa sv. Timotejem. Okovan u Rimu piše Pavle Timoteju u Efes: pozdravi Priskilu i Akilu (II Tim. 4, 19). Kao episkop Akila mnoge krsti i verom prosveti, idole skruši, hramove sazida, sveštenike postavi i pronese među ljudima slavu Sina Božjeg vaploćenog. Najzad bi ubijen od ozlobljenih neznabožaca, i preseli se u carstvo Hristovo.

2. Prep. Elije. Monah Misirski iz IV stoleća. Izrane mladosti posvetio se monaškim podvizima u pustinji tako da je životom svojim i moćnim čudesima izazivao divljenje i monaha i svetovnjaka, i ako je begao od slave ljudske, nije se mogao sakriti. Imao velike borbe sa prelestima đavolskim, naročito za vreme dugotrajnog posta. Đavo mu je predstavljao čas med čas krasne jabuke, ali se on nije dao obmanuti. Prozirao je u srca ljudska i pogađao svačiju strast i svačiju pomisao ne zbog toga da bi pokazao svojetajanstveno znanje nego da bi ljude ispravio.

(Žitija Svetih za danas)

Buktinja svetlosti što sa neba siđe
Apostol'ma najpre u srca uniđe,
Apostoli njome ljude prosvetiše,
Naslednike svoje njome ukrepiše.
Buktinjom se ovom i Akila sveti
Od velikog Pavla duhovno prosveti,
I žena mu verna, blažena Priskila,
I kuću im krsna svu ispuni sila.
Ostaviše zlobe i tašte provodnje,
Pa kretoše u svet na delo Gospodnje.
Poslužiše Pavlu, sužnju inokosu,
Pomogoše voljno svetom Apolosu
I brat Timoteju, Pavlovome čadu;
Privedoše mnoge Hristovome stadu.
Blagoslovne žrtve blažene Priskile,
Blagoslovne rane svetoga Akile,
Svud se proslaviše, rodom urodiše -
Trudbenici carstvo Božje naslediše.


RASUĐIVANjE

Hrišćani se moraju oklopiti protiv sablazni ovoga sveta. Oni moraju biti oklopnici protiv svih udara i svih iskušenja, tako da se svako zlo od njih odbija. Oklop se ne stvara za dan ni za dva nego se brižljivo i trudno kuje dugim vežbanjem. Šta vredi sva naša vrlina, ako podlegnemo prvoj sablazni? Govoreći o tome sv. Grigorije Niski navodi primer sa nekim majmunom u Aleksandriji. „U Aleksandriji, veli, neki veštak naučio majmuna da vrlo okretno predstavlja igračicu na bini. Posetioci pozorišta hvalili su majmuna, koji je, obučen kao igračica, igrao po taktumuzike. No dok su gledaoci bili zauzeti posmatranjem za njih tako novog prizora, neki šaljivdžija htede da pokaže svima, da majmun nije ništa drugo do majmun. Dok su svi klicali i pljeskali veštini majmuna, šaljivdžija, vele, baci na binu one slatkiše, koje majmuni naročito vole. Čim majmun smotri te slatkiše, on zaboravi i igru, i pljeskanje, i skupoceno odelo, i jurne sa šapama na slatkiše; a kako mu je haljina smetala, on je počne noktima cepati, starajući se da je zbaci sa sebe. I mesto pohvale i divljenja nasta kod gledaoca smeh." Jer se kroz pocepanu masku „igračice" pokazao majmun.

SOZERCANjE

Da sozercavam pravednu kaznu koju Bog posla na Koreja, Datana i Avirona (IV Moj. 16), i to:
1. kako ova trojica uzbuniše narod protiv Mojseja i Arona i potražiše da svi budu vođe;
2. kako se otvori zemlja i proguta Koreja, Datana i Avirona, i ostale s njima;
3. kako zemlja tela guta duše svih onih koji telesno misle, i misleći tako bune se protiv zakona Božjeg.

BESEDA

o tvrđi vere
Branite se od njega tvrđom u vjeri,
znajući da se takova stradanja događaju
vašoj braći po svijetu (I Pet. 5, 9).

Najglavnija tvrđa duše čovekove, braćo, jeste tvrđa vere. Na tu tvrđu đavo najjače napada svima strelama svojim i svima lukavstvima svojim. Jer zna duh nečisti i zlobni da kad tu tvrđu razori, zarobio je dušu ljudsku za uvek. Zatose apostoli sveti moljahu Gospodu: dometni nam vjere (Lk. 17, 5). Pomolimo se i mi, braćo, svaki dan, da nam Gospod dometne vere, da nam usili i ukrepi veru našu. Zmija najviše čuva glavu u opasnosti, zato ju je sam Gospod nazvao mudrom. Čuvajmo i mi tako glavu našeg duhovnog života, a to je vera. Ništa u svetu ne može zameniti veru u Boga: ni filosofija, ni nauka, ni bogatstvo, ni slava, ni sav svet s kraja u kraj sa svima prolaznim prelestima svojim. To đavo zna, zato najviše i napada na veru našu, navodeći sumnju na nas, kolebajući nas, zbunjujući misli naše, uznemirujući srce naše. Pa kad đavo zna, da je vera glavna stvar, tim pre treba mi to da znamo. Jer zbog nas Hristos siđe na zemlju, zbog nas postrada na krstu, nama predade zavet spasonosne vere.

A veru ne možemo ni utvrditi ni uvećati do kroz stradanje. Zato mnogostradalni apostol Petar i veli: takova stradanja (kao i vaša) događaju se našoj braći po svijetu.Iz smernosti apostol ne govori o svom stradanju nego govorio stradanju naše braće po Hristu. Zajedničari vere zajedničari su i stradanja. Ne trpite samo vi, braćo, za verupravu nego trpe i ostala braća vaša iste vere.

To neka vam blaži muke vaše. No najviše neka vam blaži muke Prvenac u stradanju, sam raspeti Gospod naš Isus Hristos.
O Gospode Isuse, Stradalniče nad stradalnicima i Pobedniče nad pobednicima, dometni nam vjere, i ukrepi nas silom blagodati Tvoje kao što si ukrepio apostole Tvoje svete.

Tebi slava i hvala vavek.

Amin.
Idi na vrh

Ispiši      Citiraj      Odgovori
vedran82
M 27 god.,
Van Hrvatske
Član od 30.06.2009.
Pošalji poruku
Poruka: 1619 (građanin foruma)
Status: moderator
Napisano: srijeda, 28.7.2010 u 7:06
Tema: Prolog

15. Jul

1. Sv. muč. Kirik i Julita. Ova svetiteljka beše od roda plemićskog. Rano obudove i osta s novorođenim mladencem Kirikom. Življaše u Ikoniji gradu Likaonijskom, i beše sva predana veri Hristovoj. Svoga sinčića krsti odmah po rođenju, a kada mu beše tri godine, ona ga nauči veri i molitvi onoliko koliko dete toga uzrasta mogaše primiti. Kada Dioklecijan naredi gonjenje hrišćana, u gradu Ikoniji bi prolivena mnoga nevina krv. Julita uze svoga sina i skloni se od gnjeva neznabožačkog u grad Selevkiju. No i tamo ne beše bolje. Julita beše uhvaćena i kao hrišćanka izvedena pred sudiju. Pošto Julita hrabro izjavi svoju veru u Gospoda Isusa, sudija, da bi je ražalio i pokolebao, uze dete na svoje ruke i poče ga milovati. No Kirik vikaše iza glasa: „ja sam hrišćanin, pusti me materi!" i poče ručicama svojim grebati sudiju odvraćajući svoje lice od njega. Rasrdi se sudija, tresnudete o zemlju i oturi nogom, a dete se skotrlja niz kamene stepenice, i predade Bogu svoju svetu i nevinu dušu. Videći kako Kirik postrada pre nje sv. Julita beše radosna i zablagodari Bogu, što sina njenog udostoji mučeničkog venca. Posle mnogih muka i Julita bi mačem posečena, 304 god. Mošti sv. Kirika i Julite do dana današnjega su čudotvorne. Jedan deo moštiju ovih svetitelja nalaze se u Ohridu u crkvi sv. Bogorodice Bolničke.

2. Sv. Vladimir veliki knez ruski. Na krštenju nazvat Vasilije. Sin kneza Svjatoslava, a unuk Igora i Olge, Vladimir najpre beše sav neznabožac, i po verovanju i po životu. Saznavši da postoje druge vere on poče brižljivo ispitivati, koja je od njih najbolja. Zato posla i jedno izaslanstvo u Carigrad. Kada se izaslanici vratiše, saopštiše knezu, da su bili na službi u pravoslavnoj crkvi, Svetoj Sofiji, i da su bili „van sebe ne znajući da li su na zemlji ili na nebu." To pobudi Vladimira, da se krsti i da krsti narod svoj. Glavni idol Perun bi svučen sa brda Kijevskogi bačen u reku Dnjepar. Primivši veru hrišćansku Vladimir savršeno izmeni svoj život, i ulagaše sav trud, da tačno ispunjava sve propise ove vere. Naredi da se svuda po državi njegovoj zidaju crkve na mesto porušenih idola, a sam sazida krasnu crkvu Presvetoj Bogorodici u Kijevu. Ova crkva beše podignuta na onom istom mestu, gde ranije mučenički postradaše za Hrista sv. Teodor i sin mu Jovan (v. 12 juli). S onim istim neodoljivim naporom, s kojimranije Vladimir štićaše idolopoklonstvo, rasprostiraše on sada hrišćanstvo. Upokoji se u Gospodu 1015 god.

(Žitija Svetih za danas)

Idolsko besnilo kad vladaše svetom,
Postrada Julita s Kirikom detetom,
Dve nevine žrtve, dva pečata nova,
Dva svedoka živa Vaploćenog Slova.
Od svih blaga zemnih skuplja je istina,
Ne požali majka ni sebe ni sina,Ne požali mladost, bogatstvo ni snagu.
Bezobzirno pođe po Hristovom tragu.
Ko istinu pozna, ponovo se rodi,
Istina ga vodi miru i slobodi.
Blažena Julita istinu oseti
Kad se krstom krsti i verom prosveti.
Puna Božjeg mira i slobode prave
Mrtvog vide sina bez krika i strave,
Bez krika i strave pod mač glavu savi
Mučeničkom smrću Istinu proslavi.


RASUĐIVANjE

Gostoljublje se poštuje i u drugim verama, ali hrišćanstvo je istaklo gostoljublje kao dužnost i obavezu. S druge strane blagodarnost za gostoljublje ne manje je dužnost i obaveza za hrišćane. Ko se nauči blagodaran biti ljudima na gostoljublju, taj će umeti biti blagodarani Bogu - na gostoljublju. Jer šta smo mi ovde na zemlji do gosti Božji? Šta su čak i angeli na nebu drugo do gosti Božji. Priča se za cara Filipa Makedonskog, kako je strašno kaznio jednog svog dvorjanina za neblagodarnost. Pošlje car svog dvorjanina preko mora, da mu svrši neki posao. Dvorjanin svrši i krene nazad na lađi. Bura lađu razbije, i dvorjanin se nađe na talasima. Srećom to beše nedaleko od obale. Neki ribar vide čoveka gde se davi, požuri mu u pomoć sa svojim čunom, i izveze ga na obalu. Pošto se oporavio i odmori ode dvorjanin caru, i ispriča bedu sa burom na moru. Car želeći da ga nagradi upita ga, šta želi da mu da? A dvorjanin imenova onoga ribara i reče caru, da bi najviše želeo, da mu car podari imanje onoga ribara ukraj mora.Car mu odmah učini po želji. No kada se dvorjanin useli u imanje svoga najvećeg dobrotvora, onda ovaj u očajanju ode caru, ispriča sve i požali se. On je reče, život spasao dvorjaninu, a ovaj ga sad goni iz kuće. Čuvši za to car razjari se veoma na neblagodarnog dvorjanina i naredi, da mu se na čelu vrelim gvožđem ureže: „neblagodarni gost".

SOZERCANjE

Da sozerecavam čudesno procvetanje palice Aronove (IV Mojsije 17), i to:
1. kako Bog naredi, radi utišanja vike na Mojseja i Arona, da se palice svih starešina domova metnu u šator od sastanka;
2. kako samo suha palica Aronova za noć ozeleni i procveta i pokaza rod;
3. kako i mrtvu od greha dušu ljudsku Bog može oživeti.

BESEDA

o blagodati i miru
Blagodat i mir da vam se umnoži
poznavanjem Boga i Hrista Isusa
Gospoda našeg (II Pet. 1, 2).

Poznavanjem Boga umnožava se, braćo, blagodat i mir. Poznavanjem pak stvorenja mimo Boga, kao odsečene od Boga, ili na suprot Boga, umnožava se, braćo, jad i nemir. Da se jad i nemir umnožava kod onih, koji se upoznavaju sa tvarima bez upoznavanja s Bogom, ne svedoči li dovoljno o tome množina samoubistva baš među onima koji su izabrali sebi za zanat da proučavaju prirodu i život ljudski bez Boga? O kolika množina među njima duša nervoznih, razdraženih, ozlobljenih, pomračenih, izbezumljenih, koje samo dan ili mesec rastavlja od samoubistva! Poznavanjem pak Boga umnožava se blagodat i mir. To je apostol iskusio lično, i svoje dragoceno iskustvo predaje drugima.
Ni blagodat ni mir nisu darovi zemlje nego darovi neba. Te darove Bog daruje onima koji se trude da umnože svoje poznanje o Njemu.
Kakav je najbrži put poznanja Boga, braćo? Nesumnjivo kroz Hrista Isusa Gospoda našeg. On je Otkrovitelj i On je Otkrovenje, Mudrac i Mudrost, Učitelj i Nauka. Od Njega je blagodat, od Njega mir. Ko upoznaje Boga kroz poznavanje stvorenih bića u prirodi i kroz zakone prirode, kao što čine neznabošci, ne čini ništa rđavo, ali ide putem okolišnim i posrednim, putem, na kome mnogi zalutaju i izgube se. Ko upoznaje Boga kroz savest i sudbe ljudske, kao što čine moralisti, ne čini rđavo, ali i taj ide putem okolišnim i teškim, te može da zaluta i izgubi se. No ko upozna Boga upoznajući Gospoda Hrista, taj je na najkraćem i najsigurnijem putu.

Gospode Isuse, pomozi nam na putu k Tebi i Ocu Tvome i Duhu Svetome.

Tebi slava i hvala vavek.

Amin.
Idi na vrh

Ispiši      Citiraj      Odgovori
vedran82
M 27 god.,
Van Hrvatske
Član od 30.06.2009.
Pošalji poruku
Poruka: 1619 (građanin foruma)
Status: moderator
Napisano: petak, 30.7.2010 u 7:09
Tema: Prolog

17. Jul

1. Sv. muč. Marina. Rodom iz Antiohije Pisidijske, od roditelja neznabožačkih. Tek u 12 svojoj godini ču Marina za Gospoda Isusa Hrista, kako se vaploti od Prečiste Deve, kako čudesa mnoga sotvori, krsnu smrt primi i slavno vaskrse. Njeno mlado srce raspali se ljubavlju prema Gospodu, i ona se zavetovaše nikad se ne udavati, i još željaše svom dušom postradati za Hrista i krstiti se u krvi mučeništva. Njen otac omrznu je zbog vere njene i ne smatraše je ćerkom. Namesnik carski, Olimvrije, saznavši od Marine da je ona hrišćanka, poželi od nje najpre da mubude žena. A kada Marina to odbi, on joj naredi da se pokloni idolima, na što sv. Marina odgovori: „ne ću se pokloniti ni prineti žrtve bezdihanim i mrtvim idolima, koji niti sami sebe poznaju niti pak znaju, da li ih mi čestvujemo ili beščestvujemo; ne dam njima one časti, koja pripada samo Tvorcu mojemu". Tada je Olimvrije stavi na ljute muke, pa je svu ranjenu i krvavu baci u tamnicu. U tamnici Marina se moljaše Bogu, i posle molitve javi joj se najpre đavo u vidu strašne zmije, koja obzinu glavu njenu. No kada se ona prekrsti zmija se raspuče i iščeze. Tada je oblista svetlost nebesna, i njoj se učini, da iščezoše zidovi tamnice, zajedno sa krovom, i krst se javi, blistav i visok, a na vrhu krsta bela golubica, od koje dođe glas: „raduj se, Marino, razumna golubice Hristova, kćeri Siona višnjega, jer prispe dan tvoga veselja." I Marina bi isceljena silom Božjom odsvih rana i bolova. Bezumni sudija mučaše je drugi dan u ognjui u vodi, ali Marina sve pretrpi kao u tuđem telu. Najzad je osudi na posečenje mačem. Pred samu smrt javi joj se Gospod Isus s angelima. Posečena beše u vreme cara Dioklecijana, no dušom i silom osta u životu na nebesima i na zemlji. Jedna ruka sv. Marine nalazi se u man. Vatopedu u sv. Gori. U Albaniji pak, na planini Langa više Ohridskog jezera, nalazi se manastir sv. Marine sa jednim delom njenih čudotvornih moštiju. Mnogobrojna čudesa događala su sei događaju u ovom manastiru, kojih su svedoci ne samo hrišćani nego i muslimani. Toliko poštovanja imaju Turci prema ovoj svetinji, da nikad nisu hteli darnuti ni u svetinju niti u imovinu ovog manastira. Jedno vremeTurčin je bio tutor ovog manastira.

2. Prep. Leonid Ustnedumski. Ovaj ruski svetitelj podvizavao se od mladosti u nekolikim manastirima, u Soloveckom, Mirožskom i drugim. Najzad osnovao svoj manastir na reci Luzi u Vologdskoj guberniji. Podvizavao se tvrdo dok mu se duša nije ispunila blagodatnom svetlošću i silom Duha Svetoga. Kao svetilnik veliki privukao mnoge podvižničkom životu. Nazvat je Ustnedumskim zato što kad ga je jednom ujela otrovna zmija, on o tome nije hteo ni misliti ni zboriti, i ostao je živ. Ugodivši Bogu predstavio se mirno 17 jula 1653 god. Mošti njegove pokoje se u njegovom manastiru.

(Žitija Svetih za danas)

Marina se sveta Gospodu moljaše,
I suzama toplim molitvu jačaše;
- Gospode Isuse, Bože moj i Spase,
Ti svakom pomažeš, ko u Te uzda se.
Budi blizu mene, blizu moje duše,
Kad neverni počnu telo mi da ruše,
Budi blizu mene, snago mučenika,
Da podnesem muke bez straha i krika.
Kao ovca stojim pred gladnim vucima,
K'o samotna ptica pred mnogim lovcima,
Kao riba bedna, mrežom uhvaćena, -
No ja u Te gledam, Gospode spasenja!
Nek rastržu telo k'o jevtinu vreću,
Ja se Tebe, Hriste, otkazati ne ću;
Volim muke s Tobom no sve trule slasti,
Ja se klanjam, Spase, samo Tvojoj vlasti.
Pobedniče smrti, đavola i ada,
Kroza me ponovi te pobede sada!
Na svemu Ti hvala, Gospode i Spase,
Što svakom pomažeš, ko u Te uzda se.


RASUĐIVANjE

Dok Hristos ne postane duši sve, ali sve, što uopšte ima neku neprolaznu i nepromenljivu vrednost, dotle čovek ne može poći na muke za Hrista. Kako je sv. Marina, petnaestogodišnja devojčica, mogla poći na muke za Hrista? Jer joj je Hristos bio sve, ali sve. Kako je sv. Julita mogla se radovati videći svoga trogodišnjeg sina Kirika mrtva za veru Hristovu? Opet: jer joj je Hristos bio sve, ali sve... Evo kako sv. Tihon Zadonski iscrpno govori o tome, kako je to Hristos čoveku sve. (U vidu razgovora Hrista s čovekom.) „Hoćeš li sebi dobra? Svako dobro u Meni je. Hoćeš li blaženstva? Svako blaženstvo u Meni je. Krasotu li hoćeš? Šta je krasnije od Mene? Blagorodstvo li hoćeš? Šta je blagorodnije od Božjeg Sina i Deve? Visinu li hoćeš? Šta je više od Cara nebeskog? Slave li hoćeš? Ko je slavniji od Mene? Bogatstvo li hoćeš? U Meni je svako bogatstvo. Mudrosti li hoćeš? Ja sam Mudrost Božja. Prijateljstva li hoćeš: Ko je ljubazniji prijatelj od Mene, koji dušu položih za sve? Hoćeš li pomoći? Ko može pomoći osim Mene? Tražiš li veselja? Ko će oveseliti izvan Mene? Tražiš li utehe u bedi : Ko će utešiti izvan Mene? Tražiš li mira? Ja sam mir duševni. Tražiš li života? U Meni je izvor života. Tražiš li svetlosti? Azъ esmъ svetъ mіru."

SOZERCANjE

Da sozercavam čudesnu bakarnu zmiju u pustinji (IV Mojsije 21), i to:
1. kako sav narod htede izginuti od ujeda zmija, dok Mojsej ne podiže bakarnu zmiju na motci;
2. kako svak, ujeden od zmije, čim pogleda u bakarnu zmiju, bivaše zdrav;
3. kako bakarna zmija predobražava Hrista na krstu.

BESEDA

o potrebi ponavljanja i ponavljanja
Za to se neću olijeniti opominjati vam
jednako ovo, ako i znate i utvrđeni ste
u ovoj istini (II Pet. 1, 12).

Orač ore u njivi. Ne ponavlja li orač svakog sekunda isti posao? Kako bi inače njivu uzorao, ako ne bi odjutrado mraka dubio brazdu za brazdom?
Putnik korača putem. Ne ponavlja li putnik svakoga sekunda isti posao, isti trud? Kako bi inače put prešao,i svojoj meti stigao?
Drvodelja daske delja u radionici. "Ne ponavlja li drvodelja sa svakom daskom isti posao, isti napor? Kako bi inače spremio poručeni broj izdeljanih dasaka?
Nisu li, braćo, svi naši korisni poslovi sastavljeni od niza i niza ponavljanja? Neka se, dakle, ne olenji propovednik istine, i ne kaže: rekao sam im, i ne ću da ponavljam! Neka se ne pogordi slušatelj istine, i ne kaže: čuo sam to jedan put, i ne treba više da slušam!
O propovedniče istine, ne uboj se da ponavljaš i ponavljaš; da ponovljeno učiš i ponovljeno opominješ. Bez ponavljanja niti se njiva uzore, niti put prevali, niti japija izdelja. A ti si za to, da oreš, da vodiš, da deljaš.
O slušatelju istine, ne pogordi se i ne reci, da si jednom čuo istinu. Istina je hrana za dušu. Ti si jeo hlebi danas, i juče, i prekjuče, i mesecima i godinama. I opetćeš ga jesti, da bi telo tvoje bilo zdravo. Hrani i dušu. Hrani je istinom, istom istinom, i juče i danas i sutra, sve do smrti. Da duša tvoja bude zdrava i snažna i svetla.

O Gospode Isuse, hrani nas svaki dan i svaki čas istinom Tvojom - Tobom, o Isuse, hrano slatka!

Tebislava i hvala vavek.

Amin.
Idi na vrh

Ispiši      Citiraj      Odgovori
vedran82
M 27 god.,
Van Hrvatske
Član od 30.06.2009.
Pošalji poruku
Poruka: 1619 (građanin foruma)
Status: moderator
Napisano: subota, 31.7.2010 u 7:18
Tema: Prolog

18. Jul

1. Sv. muč. Emilijan. U vreme Julijana Odstupnika a u Trakijskom gradu Dorostolu beše Emilijan mladić, sluga u gradonačalnika. Kada car Odstupnik poče ognjem i mačem da satire hrišćanstvo širom carstva rimskog, dođe carski izaslanik i u Dorostol, da ubije hrišćane. No ne nađe ni jednog jedinog. Obradovan time on davaše gozbu veliku građanima dorostolskim, i naredi žrtvoprinošenje veliko idolima i veselje po svemu gradu, dan i noć. Te noći zađe Emilijan sveti po idolskim hramovima, tržištima i ulicama gradskim, i maljem polupa sve idole. Sutradan beše užas u gradu. Svi tražahu sokrušitelja bogova svojih. Uhvaćen bi jedan seljak, toga jutra videvši da prolazi pored hrama, Emilijan videvši da će nevin čovek da strada reče u sebi: „ako ja skrijem svoje delo, onda kakva mi je korist od toga što učinih? Ne ću li se naći pred Bogom kao ubica nevina čoveka?" Prijavi se dakle, carskom izaslaniku i priznade sve. Ovaj razjaren upita Emilijana, ko ga nagovori da to učini? Odgovori mučenik Hristov: „Bog i duša moja zapovedi mi, da sokrušim one mrtve stubove, koje vi nazivate bogovima." Tada sudija naredi da ga šibaju, iposle šibanja i drugih muka da ga u ognju sagore. Tako skonča svoj zemni život sv. Emilijan i preseli se u nebesni 18 jula 362 god.

2. Prep. Pamvo. Misirac i podvižnik na gori Nitrijskoj. Savremenik sv. Antonija Velikog, i sam veliki u podvizima monaškim. Poznat je bio naročito zbog dve osobine: što dugim vežbanjem zaključa svoj jezik, da nijednu izlišnu reč ne iskaže, i što nikad ne jede drugi hleb osim onoga što je on svojim rukama, pletući rogozine, zaslužio. Beše sličan angelu Božjem, i lice mu pod starost svetlo kao nekad u Mojseja, tako da monasi ne mogahu gledati ga u lice. Ni na najprostije pitanje ne davaše brz odgovor, bez prethodne molitve u srcu i razmišljanja. Jednom patrijarh Aleksandrijski Teofil poseti monahe u Nitriji. Tada monasi moliše Pamva govoreći: „reci papi nazidatelnu reč, koja bi mu bila od koristi." Ćutljivi Pamvo odgovori: „ako mu moje ćutanje ne koristi, to mu ni moja reč neće koristiti." Putovao jednom sv. Pamvo sa monasima po Misiru. Kada naiđoše pored neke grupe ljudi, koji seđahu kada monasi prolažahu pored njih, oslovi ih sv. Pamvo i reče: „ustanite i pozdravite monahe, da blagoslov od njih primite, jer oni neprestano besede s Bogom, i usta su njihova sveta". Ovaj divni svetitelj proziraše jasno u sudbe ljudi živih i umrlih. Upokojio se u Gospodu 386 god.

3. Prep. Pajsije i Isaija. Braća rođena, od bogata roda. Obojica monasi. Jedan se posveti zbog podviga u pustinji, a drugi zbog dela milosrđa prema ljudima. Obojicu vide sv. Pamvo u Raju. Time se reši spor među monasim aoko toga: šta je bolje, podvig ili dela milosrđa. I jedno i drugo kad se vrši u ime Hristovo vodi u Raj.

4. Prep. Jovan mnogostradalni. Zatvornik u pešteri sv. Antonija Kijevskog. Kroz 30 godina mučen bludnom strašću, protiv koje se neodstupno borio, dok je nije pobedio pomoću Božjom i dodirom moštiju sv. Mojseja Ugrina (v. 26 juli). Pobedivši skvernu strast sv. Jovan bi obasjan svetlošću nebeskom iznutra, pri kojoj je noću mogao videti kao i danju.

(Žitija Svetih za danas)

Pitahu monasi Pamva blaženoga:
- Dobro li je, oče, hvalit' bližnjeg svoga?
Tad poćuta Pamvo, pa braći odvrati :
- Dobro je hvalit, no bolje ćutati.
Još pitahu Pamva: a savršen ko je?
- Radi volje Božje ko s' odrekne svoje
Ćutahu monasi, dok će jedan reći:
- Još odgovor jedan nemoj nam odreći:
A odeću monah kakovu da ima?
- Koju kad odbaci niko ne uzima.
Tako svetac reče, i usta zatvori,
Jer čuvaše jezik lišno da ne zbori.
Sav prosvetljen Pamvo na času smrtnome
Upitan izreče o životu svome:
- Hleb nezasluženi nikada ne kuša,
- Niti za reč kakvu kaja mi se duša.


RASUĐIVANjE

Šta je bogougodnije: podvig u pustinji ili dela milosrđa? Molitvenici u pustinji misle, da čovek u narodu ma koliko činio dobra dela teško može da očuva čistotu srca i um upravljen k Bogu. Dobrotvori ljudski opet govore: čovek u pustinji suviše je zauzet samo svojim spasenjem, i ne pomaže spasenje drugih. Dva Egipćanina, dva rođena brata, Pajsije i Isaija, naslede veliko imanje od roditelja, prodadu to imanje i svak uzme svoju polovinu novca. Jedan od njih odmah razda svoj novac sirotinji, zamonaši se i povuče u pustinju na podvig, da trpljenjem, postom, molitvom i očišćenjem uma od zlih pomisli, spasava dušu svoju. Drugi se brat takođe zamonaši, no ne hte ići u pustinju, nego sagradi mali manastir blizu grada, i bolnicu za bolne, i trapezu za bedne, i odmorište za tužne. I sav se predade služenju svojih bližnjih. Kada se oba brata upokojiše, nasta raspra među monasima egipatskim, ko od njih dvojice ispuni zakon Hristov? Ne mogući se složiti, dođoše sv. Pamvu i upitaše njega o tome. Sv. Pamvo odgovori: „obojica su savršeni pred Bogom; gostoprimac je sličan gostoljubivom Avramu a pustinjak sv. Iliji proroku, koji podjednako oba ugodiše Bogu." No ovim odgovorom ne behu svi zadovoljni.Tada se sv. Pamvo pomoli Bogu, da mu otkrije istinu. I posle molitve od nekoliko dana reče sv. Pamvo monasima: „pred Bogom vam govorim, da videh oba brata, Pajsija i Isaiju, zajedno u Raju." I tim se spor reši, i svi behu zadovoljni.

SOZERCANjE

Da sozercavam čudesni doživljaj Valamov (VI Mojs. 22), i to:
1. kako Valam pođe da prorokuje Valaku knezu Moavskom;
2. kako se angel javi na putu s mačem i sprečavaše Valama da ide;
3. kako magarica vide angela pre nego Valam, i progovori gospodaru svome.

BESEDA

o sećanju na skori rastanak s telom
Mislim da je pravo dokle sam god u ovome tijelu
da vas opominjem, znajući da ću skoro tijelo
svoje odbaciti kao što mi kaza i Gospod naš
Isus Hristos (II Pet. 1, 13-14).

Evo dobre opomene teloljubcima, koji su zbog tela zaboravili dušu svoju. Telo se mora odbaciti. Ma kako ga skupim držali, ma koliko dragocenosti o njega obesili, ma koliko ga milovali i nežili, mi ga moramo jednoga dana odbaciti. O kako je silna i istinita ova reč - odbaciti! Kad se duša odvoji od tela, duša odbacuje telo kao nepotrebno. Kad brodolomnici dostignu na dasci do obale, oni izlazena obalu a dasku odbacuju. Kad grane proleće, zmija skida sa sebe svlak, i odbacuje ga. Kad leptir izleti iz čaure, čaura se odbacuje. Isto se tako i telo odbacuje, kad duša iz njega izađe. Neupotrebljivo više i beskorisno, čak i štetno za druge ljude, ono se odbacuje od kuće, odbacuje od grada,odbacuje sa sunca i - zariva se duboko u zemlju. Pomislite na ovo, o raskošni i okićeni, oholi i proždrljivi!
No dok je duša u telu, ona treba da iskoristi telo na svoje spasenje pokoravajući se zakonu Božjem i vršeći delo Božje. Vidite li, kako je apostolova duša trudoljubiva! Dok sam god u ovome tijelu, da vas budim opominjanjem. Taj posao dao mu je Bog, i on hoće do kraja da ga savesno izvrši, pre nego što morade odbaciti telo. Potrudimo se, braćo, i mi prvo da primimo apostolsku opomenu, i drugo da i mi opominjemo ostale, sve ostale, kojima dobra želimo. Žurno se svi primičemo obali onoga sveta, i žurno se približuje čas, kada ćemo tela morati odbaciti i s golom dušom pred Sud Božji izaći. Šta ćemo reći na Sudu Božjem: na kakve smo ciljeve upotrebili u zemnom životu spravu od zemlje, koja se zove telom?

O Gospode Isuse, Sudijo pravedni, upravi um naš da misli o smrti i Sudu.

Tebi slava i hvala vavek.

Amin.
Idi na vrh

Ispiši      Citiraj      Odgovori
vedran82
M 27 god.,
Van Hrvatske
Član od 30.06.2009.
Pošalji poruku
Poruka: 1619 (građanin foruma)
Status: moderator
Napisano: nedjelja, 1.8.2010 u 8:11
Tema: Prolog

19. Jul

1. Prep. Makrina. Najstarija sestra sv. Vasilija Velikog i sv. Grigorija Niskog. Kao devica rano bi obručena nekome mladiću blagorodnom. No kada njen obručnik umre, Makrina se zavetova nikada ne stupati u brak govoreći:„nije pravo da devojka, obručena jednom vereniku, ide za drugoga; po zakonu prirodnom treba da bude jedno supruženstvo kao što je jedno rođenje i jedna smrt". Još pravdaše ona to verom u vaskrsenje smatrajući obručenika svoga ne mrtvim no živim u Boga. „Greh je i sramota, veli, da supruga ne sačuva vernosti, kada joj suprug ode u neku daleku stranu." Po tom zajedno sa svojom majkom Emilijom primi monaštvo u nekom devičkom manastiru, gde se podvizavahu sa drugim inokinjama. Življahu od truda ruku svojih posvećujućiveći deo vremena bogomisliju, molitvi i neprestanom uzdizanju uma svoga k Bogu. Vremenom skonča joj majka, a za tim i brat Vasilije. Devetog meseca po smrti Vasilijevoj dođe Grigorije da obiđe svoju sestru, no nađe je na samrtnoj postelji. Pred samu smrt sv. Makrina uzdiže molitvu ka Gospodu: „Ti Gospode upokojavaš telesa naša snom smrti na neko vreme, pa ćeš ih opet probuditi poslednjom trubom.Prosti mene i daj mi da kad se duša svuče od telesne odeće, predstane Tebi neporočna i bez greha i da bude kao tamjan pred Tobom". Po tom napravi rukom krsni znak na čelu, naočima, na licu, na srcu i - izdahnu. Upokoji se u Gospodu 379 god.

2. Prep. Dije. Rodom iz Antiohije Sirijske, od hrišćanskih roditelja. U mladosti bi nastavljen od bogoduhnovenih muževa monaškom životu i podvigu. Pošto izdrža dugotrajnu i trudnu borbu sa đavolom i pohoti telesnom, dade mu se od Boga veliki dar čudotvorstva. U molitvama svojim najčešće se obraćaše sv. Trojici. Tvoraše čudesa velika i strašna silom molitve svoje: tako učini te suh štap ozeleni, suh bunar napuni se vodom, neverna čoveka umrtvi i opet vaskrse. Posle nekog dvokratnog viđenja nebesnog napusti Antiohiju i preseli se u Carigrad, gde u blizini grada nastavi svoj podvig. Slava o njemu ubrzo se rasprostre, tako da ga i sam car Teodosije Mlađi poseti, da primi savet od njega, a patrijarh Atik privoliga te ga rukopoloži za prezvitera. Poživevši mnoge godine, on se pripravi za smrt, pričesti se, pouči bratiju, leže u postelju i na oči sviju beše mrtav. Vest o njegovoj smrti privuče mnogi narod; dođe i patrijarh Atik, zajedno s patrijarhom Antiohijskim Aleksandrom. No kada htedoše da ga pogrebu, on se najedanput diže kao razbudivši se od sna i reče: „darovao mi Bog još 15 godina života ovoga". I požive sv. Dije tačno još 15 godina, i nastavi mnoge na put spasenja, mnoge isceli, mnogima pomože u raznim bedama i nevoljama, pa najzad predade dušu svoju Gospodu, kome celoga života verno posluži. Upokoji se 430 god. u dubokoj starosti.

3. Spomen Stevana Visokog, sina sv. kneza Lazara srpskog i kneginje Milice. Zaštitnik hrišćanstva na Balkanu u najtežim danima. Osnivač krasnih zadužbina Manasije i Kalenića. Posle mnogih trudova i nevolja skončao 19 jula 1427 godine.

(Žitija Svetih za danas)

Od rane mladosti do teške starosti
Dij brojaše čuda Božije milosti,
Božije milosti i pravde Božije
Danonoćno um svoj upravljaše Dije
U božansku svetlost, u božanske pute,
Odgoneći strasti i demone ljute.
Šta je ljudsko biće? kao mutna voda
Što ne prima sliku nebesnoga svoda.
Može l' mutna voda prozračnom postati,
Da se nebo u njoj može ogledati?
Može, Dije tvrdi, s hodom svetitelja,
No pomoću krsta Hrista Spasitelja.
Krst u srce stavi usred bića svoga,
Um na njega prikuj - i videćeš Boga
I mutna će voda biti izbistrena,
I gledaćeš čuda, dotle neviđena.


RASUĐIVANjE

Najlepši ukras jedne žene jeste stidljivost, kao što je bestidstvo žene najneprirodniji i najodvratniji prizor u svetu. Divan primer ženske stidljivosti pokazala je u svom životu sv. Makrina. U mladosti otvori joj se neka ljuta rana na grudima. Iako je majka savetovaše, da pokaže ranu lekaru i potraži leka, Makrina nikako na to ne pristajaše. Ona sebe beše potpuno posvetila Bogu, i ne mogaše dopustiti ni pomisao, da telo svoje obnažava pred ljudima, pa čak ne ni pred majkom svojom. Jedne noći Makrina se umilno Bogu moljaše. Iz njenih očiju lijahu se suze u prašinu pred njom. S nepokolebljivim pouzdanjem u Gospoda svoga ona zamesi prstima prašinu sa suzama i time namaza ranu svoju. Sutradan osvanu zdrava. A kada majka s velikom tugom uđe da vidi svoju kćer, ova joj ne hte reći, da ju je Gospod iscelio (iz smernosti skrivajući čudo koje ona sama učini kroz molitvu) nego zamoli majku govoreći: „biću isceljena, majko moja, ako ti zavučeš desnicu tvoju u nedra moja, i krsno znamenje napraviš na bolnom mestu". Zavuče majka ruku svoju i prekrsti ono mesto, ali ne napipa više ranu nego samo ožiljak od zarasle rane. Tako sv. Makrina skrivaše telo svoje iz stidljivosti, i čudotvorstvo svoje iz smernosti.

SOZERCANjE

Da sozercavam čudesno proricanje Valamovo (IV Mojsije 23-24), i to:
1. kako Valam dođe na poziv knezu Valaku da prokune narod Izrailjski;
2. kako mesto proklinjanja Valam blagosiljaše, upućen na to Duhom Božjim.
3. kako Valam proreče Hrista govoreći: izaćiće zvijezda iz Jakova i ustaće palica iz Izrailja.

BESEDA

o apostolskoj ljubavi i vidovitosti
A trudiću se svakojako da se i po rastanku
mojemu možete opominjati ovoga (II Pet. 1, 15).

Neka se otvore srca vaša braćo, da primite i razumete tajnu ovu veliku. Najpre apostol govori, da se ne će olenjiti opominjati verne na spasonosne istine vere, na božanstvene sile, koje se kroz Hrista Gospoda dadoše ljudima i na prigotovljenje ljudi da prime te božanstvene sile begajući od telesnih želja ovoga svijeta. A sad ide još dalje i obećava, da će on to opominjanje nastaviti i po rastanku, t.j. poishodu (ova je reč upotrebljena u grčkom tekstu) iz ovoga života, kada bude tijelo svoje odbacio. O vero božanska, o uteho, o sladosti! Apostol obećava i iz onog sveta produžiti brinuti o crkvi Božjoj na zemlji, produžiti započeti posao opominjanja vernih, produžiti ljubav svoju prema verujućim, u Hrista na zemlji. O ljubavi apostolska, tako bliska ljubavi Hristovoj! O vidovitosti apostolska, koju Duh Božji ne uskraćuje ljubavi ni dok je čovek još zamotan u mračnu zavesu tela!
Ovo obećanje vernima apostol Petar dao je pre blizu 2000 godina. Pa da li ga je ispunio? Ispunio ga je doslovce, i to ne samo, kako bi neki hteli protumačiti, opominjanjem vernih kroz svoje napisane poslanice i kroz svoje prejemnike, episkope, nego prvenstveno neprestanim dejstvom na crkvu iz onoga sveta. Mnogo puta javio se apostol Petar-kao i ostali apostoli - kad god je po Promislu Božjem bila potreba da se javi, i opominjao pastire crkve i verne, kako treba da drže istinu i kako put života svoga da isprave.No i kad se nije javljao da se vidi u snu ili na javi, on je tajanstvenim načinima, nebu poznatim, dejstvovao, i dejstvuje uvek još, na spasenje naše.
Život posle smrti apostolima svetim tako je bio javan, kao što je javno sunce onima koji imaju oči. Kroz molitve njihove neka bi Gospod i nama otvorio oči duhovne, da znamo kuda hodimo i šta nas po smrti čeka.

O Gospode Isuse, mnogomilostivi, izvedi nas iz tame na svetlost, po milosti Tvojoj i po molitvama svetihTvojih apostola.

Tebi slava i hvala vavek.

Amin.
Idi na vrh

Ispiši      Citiraj      Odgovori
monahjole
M 44 god.,
Van Hrvatske
Član od 12.10.2009.
Pošalji poruku
Poruka: 317 (forumaš u petoj brzini)
Napisano: nedjelja, 1.8.2010 u 13:53
Tema: Prolog

Odkuda je sv.Grgur, kako pišeš Niški? Je li on iz Niša?
Naime, želio bih da se to ispravi i u našoj i u vašoj Crkvi. On je iz Kapadocije iz grada Nise i onda bi ga se tako itrebalo zvati i predstavljati: sv. Grgur NISEnski, a ne Niški jer s nišom nema veze! O baš sam i ja čangrizava frustrirana djevica kojoj smetaju ovakve sitnice!
Idi na vrh

Ispiši      Citiraj      Odgovori
Dajana
Ž 3 god.,
Zagreb
Član od 25.07.2008.
Pošalji poruku
Poruka: 13041 (elita foruma)
Napisano: nedjelja, 1.8.2010 u 14:27
Tema: Prolog


monahjole piše:
Odkuda je sv.Grgur, kako pišeš Niški? Je li on iz Niša?
Naime, želio bih da se to ispravi i u našoj i u vašoj Crkvi. On je iz Kapadocije iz grada Nise i onda bi ga se tako itrebalo zvati i predstavljati: sv. Grgur NISEnski, a ne Niški jer s nišom nema veze! O baš sam i ja čangrizava frustrirana djevica kojoj smetaju ovakve sitnice!


Tko zna možda za jedno 50-100 godina i postane Niški...
Idi na vrh

Ispiši      Citiraj      Odgovori
vedran82
M 27 god.,
Van Hrvatske
Član od 30.06.2009.
Pošalji poruku
Poruka: 1619 (građanin foruma)
Status: moderator
Napisano: ponedjeljak, 2.8.2010 u 17:39
Tema: Prolog

20. Jul

1. Sv. prorok Ilija. Bogovidac, čudotvorac, revnitelj vere Božje, sv. Ilija bi rodom od plemena Aronova iz grada Tesvita, zbog čega je prozvat Tesvićanin. Kad se Ilija rodi, otac njegov Savah vide angele Božje oko deteta, kako ognjem dete povijaju i plamen mu daju da jede. To bi predznamenje Ilijinog plamenog karaktera i njegove bogodane sile ognjene. Svu mladost svoju proveo je u bogomisliju i molitvi, povlačeći se često u pustinju, da u tišini razmišlja i moli se. U to vreme carstvo jevrejsko beše razdeljeno na dva nejednaka dela: carstvo Judino obuhvatajući samo dva plemena, Judino i Venijaminovo, sa prestonicom u Jerusalimu, i carstvo Izrailjevo obuhvatajući ostalih 10 plemena sa prestonicom u Samariji. Prvim carstvom vladahu potomci Solomonovi, a drugim potomci Jerovoama, sluge Solomonova. Najveći sukob imaše prorok Ilija sa Izrailjskim carem Ahavom i njegovom opakom ženom Jezaveljom. Jer ovi se klanjahu idolima i odvraćahu narod da služi Bogu jedinome i živome. Pri tom još Jezavelja. kao Sirijanka, nagovori muža te podiže hram Sirijskome Bogu Vaalu, i odredi mnoge sveštenike na službu tome lažnom bogu. Velikim čudesima Ilija dokaza silu i vlast Božju: on zatvori nebo, te ne bi kiše tri godine i šest meseci; spusti oganj s neba i zapali žrtvu Bogu svome, dok žrečevi Vaalovi to ne mogoše učiniti; svede kišu s neba molitvom svojom; čudesno umnoži brašno i ulje u kući udovice u Sarepti, i vaskrse joj umrlog sina; proreče Ahavu, da će mu psi krv lizati, i Jezavelji, da će je psi izesti, što se i dogodi; i druga mnoga čudesa učini i događaje proreče. Na Horivu razgovaraše s Bogom i ču glas Božji u tihom svetlom povetarcu. Preds mrt uze Jeliseja i odredi ga za naslednika u proročkom zvanju; svojim ogrtačem preseče vodu u Jordanu: i najzad bi uzet na nebo u ognjenim kolima sa ognjenim konjima. Na Tavoru javio se zajedno s Mojsejem Gospodu našem Isusu Hristu. Pred kraj sveta opet će se Ilija javiti, da suzbije silu Antihristovu (Otkr. 11)

2. Sv. Ilija patrijarh Jerusalimski i sv. Flavijan patrijarh Antiohijski. Veliki revnitelji vere i branitelji Pravoslavlja. Umrli obojica u izgnanstvu kuda ih progna jeretički car Anastasije. Tačno provideli smrt cara Anastasija i svoju. Istovremeno pisali su oni jedan drugom, iz udaljenih mesta: „Anastasije car danas umre, pođimo i mi na Sud Božji s njim." I posle dva dana oba svetitelja skončaju, 518 godine.

(Žitija Svetih za danas)

Ognjeni čoveče, proroče Ilija,
Što na zemlji sjajem nebesnim prosija
I molitvom svojom Gospodu ugodi -
Ta zatvara nebo, s neba oganj svodi,
Sve pomoću Božje desnice prejake:
Ti karaše ljude zbog vere im mlake:
Ti revnova silno za Boga Živoga -
Pa te crkva slavi k'o proroka svoga.
Car te ne ustraši, carica još manje,
Gospod Bog je tvoj car, i tvoje imanje.
Nit o jelu brinu niti o pijenju,
Ti sav predan beše Božjem Proviđenju.
Bez straha od nikog, ti strah beše svima.
K'o lav silni što je strah malim mišima.
Ti revnova silno za Boga Živoga -
Pa te crkva slavi k'o proroka svoga.
Proslavi te Gospod kao malo koga
Jer i ti proslavi Gospoda Živoga:
Oganj Bog ti posla da upališ žrtve;
Silu On ti dade da vaskrsneš mrtve.
Dela tvoja moćna sav svet zadiviše,
Proročanstva tvoja sva se ispuniše,
Ti dušom i telom beše živ i ceo,
Zato smrt nemaše u tebi udeo.
Proroče ognjeni, i duhom i telom -
Slava! kličemo ti sa dušom veselom.


RASUĐIVANjE

Pišući o životu svoje sestre sv. Makrine sv. Grigorije Niski usteže se da nabraja čudesa njena, „da ne budem, veli vinovnik grehu neverovanja nemoćnih ljudi." On naziva nemoćnim one koji ne veruju. I zaista, ništa nemoćnije nema od čoveka bez vere. Bezvernik veruje u moć mrtvih stvari i mrtvih stihija prirodnih, no ne veruje u moć Božju niti u moć ljudi Božjih. To je tupost duhovna, a ta tupost ravnjase sa smrću duhovnom. I tako žive duše veruju a mrtve neveruju. Žive duše veruju u moćna čudesa proroka Ilije; njih ta čudesa raduju i hrabre, jer one znaju da je to projava moći Božje. Kad Bog projavljuje svoju moć kroz mrtve stvari i stihije, kako da je ne projavljuje kroz žive i svete ljude? Ono što naročito raduje verne jeste to što se prorok Ilija javio živ na gori Tavoru, u vreme preobraženja Gospodnjega. Za života na zemlji ovaj veliki prorok davao je dokaze postojanja jedinog i živoga Boga, a po smrti, i to posle nekoliko stotina godina, svojom pojavom na Tavoru dao je ljudima javan dokaz života posle smrti.

SOZERCANjE

Da sozercavam čudesnu pomoć Božju u ratovima Izrailjevim (V Mojs. 2-3), i to:
1. kako Mojsej pobedi neznabožačke careve, Siona Amorejskog i Oga Vasanskog, jer Bog obreče ove na propast;
2. kako Mojsej ne može da uzme zemlju Moavsku, jer Bog to ne htede zbog potomstva pravednoga Lota;
3. kako uopšte pobede i porazi u ratovima ne bivaju bez dopuštanja Božjeg.

BESEDA

o ličnom svedočanstvu apostola
„Ovo je sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji."
Ovaj glas mi čusmo gdje siđe s neba kad bijasmo
s njim na svetoj gori (II Pet. 17-18).

Čujmo svedoke vernog i istinitog, koji na krst bi raspet zbog svedočanstva svoga. Čujmo apostola Petra, koji što ne može dokazati rečima dokaza smrću svojom krvavom na krstu budući raspet naopako od neznabožaca. On svedoči, da je bio na svetoj gori, t. j. gori Tavorskoj, onda kada se Gospod preobrazio, kada se javio Mojsej s Ilijom, i kada se čuo glas s nebesa: ovo je sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji. Na ovome mestu apostol ne govori, što su on i njegovi drugovi videli na gori svetoj - to je rečeno u Jevanđelju - nego ponavlja samo ono što su čuli. Ono što su čuli isto je tako važno kao i ono što su videli. Neka čuju, dakle, narodi, da apostoli videše Gospoda Isusa preobražena u čudesnoj svetlosti nebeskoj i neka znaju, da je On - Sin Božji. Neka čuju još narodi, da apostoli videše žive Mojseja i Iliju, i neka znaju, da postoji život posle smrti i Sud Božji. Neka čuju još, da je Gospod Isus nazvat Sinom Božjim ne od ljudi nego od samoga Boga Oca. Verni su i istiniti svedoci, koji ovo govore narodima, i saopštavaju ono što njihove oči videše i njihove uši čuše. Ko ne veruje apostolima, taj veruje Judi, Kajafi, Irodu i Neronu, goniteljima apostola i izdajnicima istine. Ko ne veruje pravednicima, tome ne ostaje drugo nego poverovati nepravednicima. Ko ne veruje čistima, taj mora poverovati nečistima. Ko ne veruje stradalnicima za istinu, taj mora poverovati mučiteljima i razvratnicima. Dan svaki ne sviće ni zašto drugo nego da se ljudi opredele za jedne ili za druge.

O Gospode spasitelju i Prosvetitelju naš, prosveti duše naše rečima Tvojim svetim, za koje apostoli Tvojipostradaše.

Tebi slava i hvala vavek.
Amin.
Idi na vrh

Ispiši      Citiraj      Odgovori
vedran82
M 27 god.,
Van Hrvatske
Član od 30.06.2009.
Pošalji poruku
Poruka: 1619 (građanin foruma)
Status: moderator
Napisano: utorak, 3.8.2010 u 6:39
Tema: Prolog

21. Jul

1. Sv. prorok Jezekilj. Sin sveštenički, iz grada Sarira. Odveden u ropstvo u Vavilon sa carem Jehonijem i mnogim drugim Izrailjcima, Jezekilj je živeći u ropstvu prorokovao 27 godina. Bio je savremenik proroka Jeremije. I dok je Jeremija učio i prorokovao u Jerusalimu, dotle je Jezekilj učio i prorokovao u Vavilonu. Proročanstva Jeremijina behu doznavana u Vavilonu, a proročanstva Jezekiljeva behu doznavana u Jerusalimu. I oba ova sveta muža saglašavahu se s proročanstvima jedan drugoga. I oba behu ozlobljavani i mučeni od nevernog roda jevrejskoga. Strašna i neslihana viđenja imaše sv. Jezekilj. Pri reci Hovaru vide nebesa otvorena, oblak, i oganj i blistanje, i četiri životinje kao rastopljen bakar. Jedna životinja imaše lice čovečje, druga lavovsko, treća teleće, a četvrta orlovsko. Lice čovečje označava Gospoda vaploćenog kao čoveka, lice lavovsko Njegovo Božanstvo, lice teleće Njegovu žrtvu, lice orlovsko Njegovo vaskrsenje i vaznesenje. Drugom prilikom pokaza mu se slika vaskrsenja mrtvih. Na ime vide prorok dolinu punu mrtvačkih kostiju suhih, i kad duh Božji na njih siđe svi mrtvaci oživeše i ustaše na noge svoje. Još vide najstrašniju propast Jerusalima, kada gnev Božji sve pokosi osim onih koji ranije behu obeleženi grčkim znakom zvanim Tav, a taj znak je kao naše slovo T, što je opet znak krsta. Zloba jevrejska ne poštedi ni ovoga svetoga muža. Ogorčeni na nj što ih izobličavaše, Jevreji ga vezaše konjima za repove i rastrgoše. Sahranjen u istu grobnicu gde i Sim, sin Nojev.

2. Prep. Simeon i Jovan. Dva mlada čoveka ostavivši dom i rodbinu svoju, i to Simeon staru majku a Jovan mladu suprugu, primiše monaštvo u obitelji sv. Gerasima od igumana Nikona, i udaljiše se u pustinju, gde u najtežim podvizima proživeše mnoge godine. I podvizima mnogim umrtviše tela svoja tako da behu kao dva suha drveta. Jednoga dana Simeon reče Jovanu, da po naređenju Božjem on mora da ide iz pustinje u narod i tamo posluži Bogu. Jovan mu dade ovakve savete: „Čuvaj srce svoje od svega što budeš video u svetu. Do čega se dohvati ruka tvoja, neka se ne dohvati srce tvoje. Kada ti usta budu jela, srce tvoje neka se ne naslađava. Kada ti noge budu hodale, neka je mir unutra u tebi. I ma šta spolja tvorio, um tvoj neka prebiva neuznemiren. Moli se Bogu za mene, da nas Bog ne razluči jednog od drugog u budućem životu". Simeon sveti primi savet druga svoga, celova ga, a po tom napusti pustinju i ode u narod da jurodstvujući nauči ljude i obrati ih veri Hristovoj. Pravljaše se lud pred ljudima, no srce mu beše hram Duha Svetoga, i u tome hramu neprekidna molitva. Imađaše obilnu blagodat Božju, te proziraše u sve tajne ljudske na blizu i na daleko, isceljivaše ljude od zlih duhova i drugih neduga. Igrajući po ulicama kao ludak on prilažaše ljudima i šaptaše im na uvo grehe njihove pozivajući ih na pokajanje. Čak se i na snu javljao grešnicima, koreo ih za grehe i pozivao na pokajanje. Tako nekom neznabožačkom glumcu Baliju, koji javno ismevaše svetinje hrišćanske, javi se u snu sv. Simeon ukori ga i zapreti mu, te se ovaj pokaja i posta dobar hrišćanin. Neki bludni mladić s uma siđe od bluda. Videvši ga sv. Simeon kako luduje, udari ga rukom po obrazu i reče: ne čini preljube! U tom času nečisti demon izađe iz mladića, i mladić posta zdrav.

(Žitija Svetih za danas)

Viđenje Jezekilja, od Božije volje:
Široko, široko, nepregledno polje,
Prepuno, prepuno mrtvačkih kostiju,
I glas s neba dođe svetom Jezekilju:
- Sine čovečiji, vidiš li te kosti?
To na zemlji behu nekad živi gosti
Za trpezom mojom, ja ih dobro služi'
Malo mi se kogod valjano oduži.
Ove mrtve kosti hoće l' oživeti?
Ustraši se prorok, predade se seti:
- Gospode, Gospode, to ti možeš znati,
Ako ti narediš, moraće ustati.
Tada nasta huka, i potres, i trenje,
Vide prorok čudo - mrtvih vaskrsenje!
Digoše se kosti, i kost uz kost leže
Pa meso, pa žile - koža se zateže,
Užasnuti prorok to čudo gledaše
Pa srcem i dušom Boga proslavljaše.
Što je prorok Božji duhom prozirao
Vaskrsli je Gospod jasno pokazao.
Vaskrsnuće mrtvi kad se htedne Duhu,
Svi u živom telu, k'o u novom ruhu
I verni će tada s Hristom likovati,
U njegovom carstvu večno carovati.


RASUĐIVANjE

Radi koristi svojih bližnjih sv. Simeon ostavi svoga jedinog prijatelja u svetu i svoju mirnu keliju u pustinji, i napravi se jurod. Priča se za Likurga, kralja špartanskog, kako učini veliku žrtvu radi koristi svojih sugrađana. Na ime: on izdade stroge zakone, ustanovljujući potpuno nov sistem vaspitanja omladine i poretka u državi. Pa kad te zakone izdade, on reče svojim sugrađanima, da želi ići u Delfe, gde beše veliko svetilište, no zatraži, da mu se svi zakunu, da će verno držati njegove zakone do njegovog povratka. Kada građani svi položiše zakletvu, Likurg ostavi svoju zemlju i nikad se više ne vrati. Velika je žrtva ostaviti svoju domovinu i dragovoljno živeti u tuđini radi koristi svojih bližnjih. No koliko je veća žrtva ostaviti dragovoljno um svoj i stalno se praviti pred ljudima bezuman! Nije li bezumlje najveća tuđina, za koju čovek zna? I živeti u toj strašnoj tuđini godinama i godinama, i to sve - radi koristi svojih bližnjih!

SOZERCANjE

Da sozercavam čudesni prelazak Izrailja preko Jordana (Isus. 3), i to:
1. kako po sili Božjoj a kroz Isusa Navina voda se u Jordanu rastavi, sveštenici s narodom pređoše;
2. kako sveštenici s kovčegom zaveta, za vreme dok narod prelažaše, stajahu na suhu usred Jordana tvrdo;
3. kako i ja ne treba da se bojim poplave ovog sveta dok god u sredini svoga bića, t.j. u srcu, držim tvrdo zavet Gospodnji.


BESEDA

o lažnim učiteljima
Biće i među vama lažnijeh učitelja,
koji će unijeti jeresi pogibli, i odricaće se
gospodara koji ih iskupi (II Pet. 2, 1).

Na ratu je čovek u ovome svetu. Neprestana je borba i mnogobrojni su neprijatelji. Među najopasnije neprijatelje spadaju lažni učitelji. Samo ako je um čovekov uperen uživoga Boga, čovek će biti sačuvan od ovih opasnih neprijatelja. Lažni učitelji su ili kao slepci ili kao razbojnici; prvi zbog slepila svoga vode u propast i sebe i druge, drugi zbog nenavisti ili zavisti namerno zavode druge na kriv put, da im i dušu i telo predadu ognju paklenome. Sam je Gospod prorekao: izićiće mnogi lažni proroci i prevariće mnoge (Mat. 24, 11). Apostol samo potvrđuje reči svoga Gospoda. I lažni proroci i lažni učitelji sejaće seme pogibli u narode. To su jeresi pogibli, kojima će se neki odricati gospodara koji iskupi ljude krvlju Svojom prečistom. Mnogi lažni učitelji već su se javili, i mnoge jeresi pogibli kao kukolj po svetu posejane. Ako znate, braćo, one jeresi pogibli, koje sveti oci na Saborima osudiše, onda ćete umeti raspoznavati glavno seme otrova, koje đavo kroz svoje služitelje poseja po njivi, po kojoj Spasitelj sejaše čistu pšenicu. No i ako znate i ako ne znate, uperite um svoj u Gospoda, ogradite se znamenjem krsta, prizovite u pomoć Svetu Prečistu i ugodnike Božje, a naročito svoga angela hranitelja, pa se ne bojte. Pri tom uvek pitajte crkvu, i ona mnogoiskusna i protiv sviju laži pobedonosna, reći će vam šta je istina. Jer vi ste od juče, a crkva je iz davnina. Vaša pamet manja je od pameti crkve.

O Gospode Isuse, Ti si jedini put, jedina istina, jedini život. Ne daj, Gospode, da se povedemo za lažnim učiteljima i da od Tebe odstupimo.

Tebi slava i hvala vavek.

Amin.
Idi na vrh

Ispiši      Citiraj      Odgovori
Otvori novu temu      Odgovori na temu      Prati ovu temu
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
PRETRAŽIVAČ FORUMA

Traženi pojam
  
Samo od korisnika
Forumu
  
Vrijeme
Teme samo sa slikom
 da  
Teme samo s videom
 da
       
NOVO S FORUMA  
Web caffe
mima, četvrtak 9.9.2010 u 22:13

Je li seks tabu tema u (kršćanskim) obiteljima?
Defensor Fidei, četvrtak 9.9.2010 u 22:11

Klape fan club
mima, četvrtak 9.9.2010 u 22:06

Miklenić ponovo napada!
KARTUZIJANAC, četvrtak 9.9.2010 u 22:04

Prestojeći izbori u BiH
Koni, četvrtak 9.9.2010 u 22:02

Poznati katolički teolog primio Pravoslavlje
Legeonar81, četvrtak 9.9.2010 u 22:01

Online molitva krunice
majcin mir, četvrtak 9.9.2010 u 21:57

Novi Svjetski Poredak
KARTUZIJANAC, četvrtak 9.9.2010 u 21:43

Ispovijed - Sakramenat pokore
marini, četvrtak 9.9.2010 u 21:10

Najbolje narodne izreke i njihovo tumačenje
anđel10, četvrtak 9.9.2010 u 20:39		   Smijeh
Koni, četvrtak 9.9.2010 u 20:39

Neokatekumenski put?
Draga, četvrtak 9.9.2010 u 19:02

Lijepa duhovna glazba
veter, četvrtak 9.9.2010 u 18:57

Poučne priče
anđel10, četvrtak 9.9.2010 u 18:23

Status Majke Božje u katoličkoj vjeri
miro86, četvrtak 9.9.2010 u 18:20

Molitva za milosrdje gresnicima
lenovo, četvrtak 9.9.2010 u 18:17

Čovjek i pas isti pred zakonom?
xp2px, četvrtak 9.9.2010 u 17:46

Postom do izlječenja raka i duševnih bolesti
bit će dobro, četvrtak 9.9.2010 u 16:09

Započnimo dan lijepim mislima
anđel10, četvrtak 9.9.2010 u 15:36

Duhovna glazba i Arvo Pärt
Balthasar, četvrtak 9.9.2010 u 15:14
Vi ste na: Naslovnica foruma  •  Duhovnosti i molitva  •  Prolog


IZ WEB SHOPA

Phillips, Craig and Dean: Let The Worshippers Arise
122,00 kn

NAJČITANIJE NA PORTALU

Koje je moje mjesto u društvu?
Dan Gospodnji, 29.8.2010

Skandal: Kaptol rekao stop Križu života
Zoom, 31.8.2010

Popis podobnih i nepodobnih Kaptolu
Riječ urednika, 1.9.2010

Promašene prilike Crkve za dijalog
Komentari, 31.8.2010

Katolički svećenik veličao ustaštvo
Pod povećalom, 31.8.2010

Novo provociranje katolika reklamom
Pod povećalom, 29.8.2010

Katolički tjednik protiv Svjetla riječi
Pod povećalom, 2.9.2010

Dio luterana u novoj Crkvi
Kršćanstvo, 3.9.2010

Britanija: Gay kršćani očekuju Papu
Zoom, 2.9.2010

Katolički tjednik potukao konkurenciju
Pod povećalom, 1.9.2010


NEWS PORTAL

Zoom
Interview
Pod povećalom
Dokumenti
Komentari
U pozadini
Riječ urednika
Dan Gospodnji
Duhovnost
Riječ Božja
Među nama
Kršćanstvo
Slovo, slika, zvuk
DRUŠTVO

Hrvatska
Svijet
Komentari
Interview
Mediji
Lifestyle
Bože sačuvaj
KORISNICI

Registracija novih korisnika
Blogovi
Spajalica
Forum

OSTALO

Web imenik
Web shop
Video
Impressum
ZADNJI POSJETITELJI

Margoret
sweetlife
pet4r
smile
humble
tompa
Gabriel
Defensor Fidei
KARTUZIJANAC
tempera
Legeonar81
Coccolino
TAU
Medditeranoss
Templar
Članovi WNN mreže: www.automobilija.net • www.kriz-zivota.com
Izrada: SchatzTech