Ž 37 god., Osijek Član od 21.09.2008. Pošalji poruku
Poruka: 816 (iskusni forumaš)
Napisano: srijeda, 8.10.2008 u 10:13 Tema: Javna svađa episkopa SPC-a zbog Kosova
bosanske novine.............
NEKOLIKO PUTA TOKOM '91. i '92. GODINE,
iz vjestavajuci sa ratista bivse Jugoslavije, imao sam priliku da susretnem Zeljka Raznatovica Arkana. Dva od tih susreta posebno su mi ostala u sjecanju.
Prvi je onaj koji se dogodio 28. februara '92. godine, u Borovu Selu kod Vukovara, gdje je toga dana odrzana Skupstina Republike Srpska Krajina. Bila je to jedna od rutinskih posjeta Vukovaru, ustvari, rusevinama ovog grada. Tu sam cuo za odrzavanje ovog skupa, dobio propusnicu u pres-centru JNA, i uputio se u Borovo Selo. Cijelo naselje bilo je opkoljeno teritorijalcima, a sam centar sela i mjesto gdje je odrzana skupstina, obezbjedjivali su pripadnici Srpske dobrovoljacke garde Zeljka Raznatovica. Kad sam naisao na prvu od tih straza, jedan od njih je nazvao nekog toki-vokijem i rekao:
- Suco, novinar iz Sarajeva, ima propusnicu!
- Pusti coveka! - rekao je Suco iz toki-vokija.
Prosao sam kroz pravi spalir Arkanovih dobrovoljaca koji su sa puskama u rukama stajali kraj ceste i dosao do centra sela. Skupstina je odrzana u zgradi osnovne skole koja je tih dana dobila ime po Vukasinu Soskocaninu Vuletu, prvom komandantu naoruzanih Srba u Borovom Selu, koji se nekoliko mjeseci ranije utopio nesretnim slucajem, prelazeci Dunav.
Bijeli orao u uzletu
Pred skolom je bila neopisiva guzva. Izgledalo je da se sve vrti oko jednog jedinog covjeka. Bio je to Arkan. On je docekivao ucesnike, propustao ili vracao, stalno u pokretu, izdavao naredjenja, njemu su prilazili svi, rukovali se, pitali za zdravlje. Vidio sam mnogo poznatih licnosti tadasnjeg vremena. Prolazili su Budimir Kosutic, Jugoslav Kostic, Milan Martic stigao je helikopterom ravno iz Knina, Goran Hadzic, kojeg sam upoznao godinu dana ranije, na maloj farmi u Pacetinu, gdje je bio upravnik. Prosao je i vladika Lukijan i Arkan mu je poljubio ruku.
Svi ucesnici dobijali su znacku Srpske dobrovoljacke garde, koja je sluzila kao ulaznica u fiskulturnu salu skole, gdje je skupstina odrzana. Kad sam prisao da uzmem znacku, Arkan me pogleda i upita:
Ž 37 god., Osijek Član od 21.09.2008. Pošalji poruku
Poruka: 816 (iskusni forumaš)
Napisano: srijeda, 8.10.2008 u 10:22 Tema: Javna svađa episkopa SPC-a zbog Kosova
srpske novine............
Rat na Balkanu
dobar posao
Tacit zapisuje da su vojskovođe vodile legije u boj tek posle očišćenja grehova
Mioljubu Jelisijeviću se pridruži i jedna ekipa iz Francuske, pa su i oni kamerama i foto-aparatima slikali Arkana i gardiste. Dopali su im se kadrovi. Rekoh Jelisijeviću da je osim fotografisanja, slikanja, i darovit reditelj. Prozebli, uđosmo u kantinu da se napijemo toplih napitaka. Nisam nikako stizao da nastavim razgovor s Arkanom, smenjivale su se TV ekipe iz raznih zemalja. Pojavio se i čuveni reporter Bi-Bi-Sija, Martin Bel, u belom odelu, iako smo bili na kraju zime. Da li u šali ili ozbiljno, tek ispričao nam je da u rat uvek ide u belom odelu jer mu ono donosi sreću. Ali i sreća služi čoveka dok joj ne dosadi: Bel je ranjen kod Sarajeva.
Bel je s velikom pažnjom pogledao snimak leša njegovog zemljaka Džordža Edvarda Vajta, plaćenika koji s borio na hrvatskoj strani. Vajt je bio u tenku, a kada je borna mašina pogođena, izvukao se iz kupole i otvorio vatru iz automata. Među gardistima koji su sedeli za dugim stolom, dok je snimatelj Bi-Bi-Sija snimao dokumenta nađena kod poginulog Engleza, bio je i čovek koji je pogodio Vajta: Miroslav Šurušić, rodom iz Šavnika. "Kad sam pritrčao Englezu na koga sam pucao, on je već bio kod svetog Petra na ispovesti", priča mi momak iz plemena Bjelopavlića. "Izvukao sam mu iz džepova dokumenta, foto-aparat i zastavu - američku!" Pucao je iz jugoslovenskog automata, imao englesku vojnu bukvicu, a nosio američku zastavu!
Idiot internacionale! Zar nije mogao da nađe lakši posao, nego da ratuje na Balkanu? Đurišić je već imao prilog za svoju biografiju: "Ja sam onaj koji je na Cetinju kamenom pogodio Tuđmanov auto!" I? "I sedam dana ćuze".
Tog dana je bilo zakazano krštenje tridesetak gardista, koji nisu onda kada je trebalo primili ovu Svetu tajnu. Prevezli smo se svi u Dalj. Saborna crkva je bila puna uniformisanih ali unezverenih gardista, jer su bili bez oružja. U polukrugu, s pripaljenim svećama, slušali su pojanje vladike poljsko-osiječkog i baranjskog, gospodina Lukijana, i sveštenika. Zatim je kumovao komandant Arkan, svakog je poljubio, čestitao krštenje, darivao novčanicom. Bio je to veličanstven prizor, dostojan jarkih slika iz filma "Rubljov".
Vladika Lukijan je stigao u daljski Vladičanski dvor na početku rata. Dovezao ga je vojni transporter, a čuva ga gardista. Ima običaj da kaže: "Došao sam iz raja u pakao". Ne napušta ga bodrost, a ponekad se i našali. Na moje pitanje odakle je rodom, odgovara mi: "Ja sam rođen u istom onom mestu u kojem se rodio i Đura Jakšić, samo sam malo manji boem od njega." Srpska Crnja.
poeticni
mrva
Templar
Otvori novu temu
Odgovori na temu
Prati ovu temu
Ispiši
Citiraj
Odgovori
